Наша књижевност

486 4 Наша књижевност

Фоче, великим транспортним авионима убрзано пребацивали свежа појачања, не само да надокнаде своје губитке него и да обезбеде потгпуну надмоћност! Али где би могли код Фоче, за тако кратко време од почетка борби, изградити ма и најпримитивнији аеродром, што би још немогућније било за тешке авионе! с

Експлозије бомбардовања чуле су се само у два маха. Биле су далеке и загушене, и утолико више је свима био нејасан смисао тог скоро непрекидног кружења.

Узалудно, и по свему закључујући без икакве стварне и значајне _

користи за покрете и садејство са јединицама које су на Златном Бору, Завајиту, Троврху, Хумићу м другим положајима тога сектора стојале према јединицама Армије, то теретно кружење јуче од ранога јутра до у касно по подне и данас читаво пре подне престало је тек недавно. Код Немаца су се каткад догађале такве ствари, често пута сасвим нејасне. Чујно, наметљиво чујно чак и за време дуготрајне кише која је одасвуд потпуно сузила видик тако да су се са пропланка пред развалином челебићске касарне једва назирали и кровови доле у Борју, то кружење престало је изненадно и исто тако необјашњиво, у магли. А с њиме су се, иако спорије, угасила и сва неспокојна, али највећим делом равнодушна нагађања и претпоставке.

Ивана су на проласку из Јечмишта за делове бригаде око Челебића и даље, за резервне артиљериске делове Прве пролетерске изнад Папковог Дола киша, а још више умор, задржали у Челебићу. Код резервне батерије Прве пролетерске изнад Папковог Дола налазио се Драган, у заштитном митраљеском одељењу. Говорило се да Прва пролетерска треба ових дана да крене даље, негде преко Таре. Хтео је да се на сваки начин, пре евентуалног покрета тих делова, види с Драганом. Ко зна који су правци претстојали Првој пролетерској! Покретала се изненадно да се одједном појави, под најнеобичнијим околностима, најчешће на местима на којима је било најтеже опстати, стварајући сасвим нове и најчешће одлучујуће могућности за остале јединице. Иван је добро познавао своју прву бригаду. Кад је прекомандован у политодел Друге пролетерске, а касније за дописника „Борбе“ у Пековој дивизији, увек је тражио у извештајима и на картама, ма колико далеко била, Прву. И, увек узбуђен кад је 0 њој била реч, и сам је често заподевао разговор о њој, с увек истим заносом који ПС лако захватао и оне који су га слушали.

Седео је на ниском, у папрат обраслом зиду недовршене, запуштене водоводне инсталације недалеко од касарне. Поред те инсталације, 33суте земљом, слично примитивном бункеру, водила је стаза према Ријеци — у Ријеци је била смештена бригадна болница са око двадесет тешких рањеника из борби од Чајнича до прелаза на Ћеотини.

— Као одојчад сам их сместио! Село чисто, добро заклоњено ни хаубица ни авион не могу да привире! Набавио сам им две краве, да имају млека. Пронашао их интендант у Љубишњи саме, везане за