Наша књижевност

час говорили. Али још је занимљивији и садржајнији у томе погледу Радоје Домановић, који је радио крајем прошлог и почетком нашега века, неких тридесет година после Светозара Марковића. Многе његове приповетке посвећене су и просветним питањима: „Нигде спаса“, „Гласам за слепце“, „Страдија“, „Мртво море“, „Идеалиста“, „Озбиљне, научне ствари“, „Хајдук Станко“, „Једва једном“. Од свију њих, колико нам је познато, само две („Једва једном“ и „Наставник и ученик" из „Страдије") нису критичког карактера, а све остале су, У ствари, примењене идеје Светозара Марковића на исте или мало друкчије просветне прилике. х

А то све доказује да је Светозар Марковић, у правцу припремања услова за измену онога стања и за организацију истинског народног просвећивања, заиста, извршио огроман, пресудан утицај, и тако стао у први ред као један од најсилнијих покретача.

ВОЈИСЛАВ ЂУРИЋ