Наша књижевност

ДЕН ЕМ БАНИ ВЕНЕ На а НЕЕ

Ран -74

120 Наша књижевност

М

МАРКОВИЋЕВ РАД У СРБИЈИ БОРБА У ОМЛАДИНИ И ИЗДАВАЊЕ „РАДЕНИКА“

Кад се Марковић вратио у Србију, тадашњи омладински покрет био је, уствари, већ прешао своју кулминацију и носио клице расапа. Главни вођи и важнији учесници, који су, до смрти кнеза Михаила, изгледали једнодушни и сложни, били су се разишли. Светозар Милетић у Војводини и Владимир Јовановић у Србији; Светозар Марковић са својим екстремистима; група младих консервативаца — то су отприлике три или четири струје које су се могле разликовати међу младим људима који су идејно водили омладину. ~

Марковић је намеравао да већ организовану „Уједињену омладину српску“ искористи за своје циљеве.

„На јесен мислио сам да се вратим у Србију, па да са помоћу · неки моји млађи пријатеља оснујем журнал за „науку и живот“ са програмом као што смо га ми Цирижани предложили за „Младу Србадију“ и који је већином сагласан са данашњим њеним програмом“, — пише он из Цириха Хаџићу пред пролеће 1870. „Али ево сад „Млада Србадија“ нађе толико одзива да може смело ступити у живот. Два таква журнала била би у Српству сувишна у данашње време; тим пре што ако у Србији изиђу сносни закони о штампи, онда ће се по свој прилици „М. Србадија“ тамо преселити. Дакле мој се први план квари. Међутим ја имам толико куражи да кажем да би као редактор омладинског листа могао савесно испунити све што је нужно да тај лист заузме такав положај у Србији, какав он треба да заузме.“ То га побуђује да се кандидује за уредника или његова помоћника, тражећи плату од осам стотина форината годишње, „јер морам да купујем књига ради мог даљег усавршавања“, вели он. „Мени је главно да сам код журнала, где би могао да радим.“

Марковић је, доиста убрзо изабран, али с неким ограничењима која није могао примити. Уместо уредника, замишљен је одбор који ће му давати директиве. То је Марковића наљутило и он 22 марта 1870 одбија избор овим речима: „У последње време видео сам много чињеница које ми показују да се моја политичка, научна и књижевна начела доста знатно разликују од мишљења главног одбора. У писму одбора мени се каже да редактора заступа одбор и даље се вели да дођем у Нови Сад, па да ће се тада тек одредити мој одношај према одбору... Како ја не би могао ни за длаку оступити од правца који сматрам за истинит, то унапред видим раздвојеност при уређивању...“

И одмах, још из Швајцарске, чим му је први број „Младе Србадије“ дошао до руку, он је напао вођство омладине фронтално, у јуришу, због правца „Младе Србадије“. Навалио је на самога Владимира Јовановића, најјачега омладинскога првака, и на његову расправу