Наша књижевност

128 сео = Наша књижевност

и изнуреност која му смета да ради. У Швајцарској као да му се стање поправило. Био је нашао лекара, чија је упутства почео слушати, По казивању његове сестре, Милице Петковић, он је тада веровао да има само један лак катар у цревима, који ће лако излечити. Али по повратку његово здравље опет попушта. У Новом Саду, где живи у једној малој соби са два друга и где се свакојако храни, његов се „катар“ погоршава и све горе утиче на његово душевно стање.

У таквом расположењу он све јаче жели да се врати у Србију. „Овде сам као риба избачена на песак“, — тужио се породици.

У марту 1873, власт му наређује да се уклони из Новога Сада. Он прелази у Карловце, а одатле у Земун, где му долази брат са женом и најмлађом сестром на виђење. Брат га је, како изгледа, одвраћао од преласка у Београд, али Марковић, сит туђине, беде и нереда, одлучи да пређе ма шта га снашло.

Тако се Марковић обрео у априлу 1873 поново у Београду.

Био је одмах затворен због старих штампарских кривица, али је одмах сутрадан пуштен на слободу. Културнији и честитији него први намесник Блазнавац, Ристић је интервенисао код министра полиције Туцаковића; по свој прилици надао се да ће благо поступање пре укротити уморног и болесног Марковића.

М1

ПОНОВНО БАВЉЕЊЕ У СРБИЈИ. „ЈАВНОСТ“, „ГЛАС ЈАВНОСТИ“, „ОСЛОБОЂЕЊЕ“ И „РАД“. — ПОЖАРЕВАЧКИ ЗАТВОР.

Први пут у животу Светозар Марковић не мисли да одмах отпочне рад, него жели да се одмори. Његово здравствено стање и душевно расположење озбиљно забрињују родбину и пријатеље.

Почекавши у Београду још неколико дана хоће ли га гонити за старе штампарске кривице, он одлази у Јагодину, где је провео ма! и јуни одмарајући се. Прави излете у околину и иде у лов са Стевом Ивановићем, наставником гимназије.

Кад је дома, он седи пре подне обично у башти иза куће и чита, бележи, пише писма која је „више него иједан Србин миловао писати“. После подне његова је соба пуна- гостију, међу којима је најчешћи напредни прота Јован, доцнији шабачки владика Јероним. Великошколци, млађи трговци и занатлије, покоји отресит сељак, професори, чиновници, — све то долази „Светозару“, да га види и чује. „Пред мањим бројем људи био је јачи говорник него пред великим. Могао си га слушати дан и ноћ.“

У јулу 1873 Марковић је отишао у Буковичку Бању, где је провео око месец дана и ту се сваки час виђао с Пашићем, који је као инжењер трасирао пругу. Вративши се кући, Марковић се осетио боље, те је одмах почео мислити како ће наставити рад,