Наша књижевност

б Наша књижевност

тискивани и оспоравани зато што су својим делом значили критику и негацију старих стања, и обратно, да би се одредила права мера прецењиваним њиховим барјактарима, Светозар Марковић се императивно намеће пажњи нашег времена, јер је у тој реакционарној прошлости најизразитије и деловао да се оно оствари,

За врло мали број година колико је овоме револуционару без поштеде за себе било дано да живи и ствара, Светозар Марковић је оставио за собом обимно и значајно дело. Делујући и теориски и практично, он је писао, критиковао, пропагирао и убеђивао, али је истовремено тражио начина да своје идеје и у примени спроводи. Као оснивач социјализма код нас, он је, са знањем и умењем које је у оно време и како су му прилике допуштале могао стећи, објашњавао социјалистичку идеологију, теориски је тумачећи и трудећи се да у њеној светлости објасни и критички осмотри тешке прилике ондашње наше стварности. С друге стране, он је истовремено покушавао да своје идеје стави у покрет, да их веже за извесне живе снаге, да их организаторно омасови. Дакле, уносећи први код нас социјалистичке идеје са системом и убеђењем иза којих је стајала озбиљна студија, он је и први практично деловао да се организује и наш социјалистички покрет. Историја нашег социјализма и читавога радничкога питања тесно се везује са његовим именом.

У том свом активитету, који се неминовно морао разграњавати и на друге планове живота, Светозар Марковић је кретао велика, судбоносна питања наше народне битности, тражећи им решења у правцима својих идеја. Једно од најважнијих које је он покренуо и покушавао да тумачи и да разрешава, било је питање мисије Србије у проблему националнога уједињења Српства, и осталих балканских народа, како је он тада говорио. У своме делу „Србија на Истоку“, као и у многим другим чланцима, он је то питање врло живо, страсно расправљао, предосећајући тако рећи будућност која ће управо тај проблем да решава и историски исправно да га реши. У том погледу, Светозар Марковић је доиста више него указао на правац кретања историје Балкана, иако јој можда није, у оно време, сагледао све законе.

У расправљању тога проблема, Светозар Марковић је морао не: избежно да говори о ондашњој Србији и о њеним стањима, поставља јући се према њима оштро критички. М та његова критика је, може бити, оно што од његова значајна дела највише вреди, јер је управо у њој дошао до изражаја његов изванредан реалистички смисао за процењивање прилика и делујућих фактора у њима. Његова критика ондашње Србије и њене унутрашње реакције била је изванредно благотворна, у смислу да је дејствовала отрежњујући у општем романтичарско националистичком заносу који је млада Србија око себе у границама ширег Српства стварала. Његова акција кроз уједињену омладину, његови сукоби са политичким партијама онога времена,