Наша књижевност

СРБИЈА НА ИСТОКУ

СВЕТОЗАРУ МАРКОВИЋУ Из забрањене збирке „Изнад понора“ 1939

Та си још нагнут над својом малом Србијом, А ноћ је касна

И лампа ће скоро утрнути.

Хладно је.

Другови су далеко.

Ко ће ти загрејати промрзле прстер

Ко ће те нечим топлим

Као друг,

Као мајка огрнутир

Црна је ноћ разапета између Триглава и Балкана.

Напољу звижди ветар и снегом ти засипа праг. Ко то кроз ноћ корача

Да стигне у свитање дана

Насмешен,

Топао,

Драгр_

Огњиште Осамсточетврте давно је запретано. Таваница над тобом поцрнела је, почађавила. Да ли је већ дошло време!

Можда је све још ранор

Можда се ипак у невреме та буктиња појавилар

Србија на Истоку Сунчана визија