Наша књижевност

Тако је јасна и близа А свет се купа у крви И борац за борцем гине!

Твоје су мисли тамо На барикадама Париза. Ј

0, Зашто сунчана визија нестаје у магли даљине»

Сан је склопио очи малој, потиштеној Србији. У уџерицама,

У казаматима,

Несвесно се преврћу тела.

Бдиш.

Гледаш их како се усправљају,

Како корачају кроз ветровиту ноћ

У нове, велике дане,

У нова, велика дела!

Једино твоје окно светли у пустошној ноћи. Ослушкујеш. |

Топот корака.

То пролазе пандури.

Узалуд!

Светлост твоје лампе |

Пружа се на дан који ће доћи

И расте

И бори се с ветром

Кб светионик у бури.

Мислим на Европу која је као и сада крварила, На твоје пријатеље

И учитеље :

Из далеке, бескрајне Русије.

На подле, подмукле бусије,

На Пожаревац,

На Трст, 5

И на то да се твоја добра

Србија на Истоку

Још увек није остварила!

~

У

РИЧИ

ПР