Наша књижевност

ранио

:з

-

ПУНЕ ту

пау ИУ

И И УМ а

Ур 5

45

Наша књижевност

Млада је била свест,

Млада је била Србија,

Млада је била наша раденичка класа. Знаш ли да се још увек жито

На нашим малим,

Омеђеним њивама

Крваво заталаса>

Знаш ли да више нема црног двоглавог орла

Да је пола Европе заграђено бодљикавом жицом>2 Знаш ли да су већ близу

Нови

Велики дани

И да смо сад пред последњом

Отсудном раскрсницом>

Огњиште Осамсточетврте жари се под пепелом и јари. Буде се уснули градови и потиштена, заборављена села. Знамо,

Треба се усправити,

Треба поћи кроз олујну ноћ

И створити непрелазни зид

Од наших тако свирепо мучених тела!

Пролеће је.

Бескрвно дрвеће сунцу пружа гране. Тротоарима врве људи,

Све је, наизглед, као и пре.

Знамо

На нашем једином путу

У нове

Велике дане

Треба и да се бори,

Треба и да се мре!

·.. Ти си још увек нагнут над својом малом Србијом, А ноћ је глува и касна

И лампа ће скоро утрнути.

Хладно је.

Другови су далеко.

Ко ће ти загрејати промрзле прсте2

Ко ће те нечим топлим

Као друг, у

Као мајка огрнути2

ЧЕДОМИР МИНДЕРОВИЋ

.