Наша књижевност

књ Број 1 Година |. 1. „ | 5 За отласе плаћв се ,10 гара од Изааза уторнињом, четвртхлом | 2: 410. им суботом. врсте за сваки п ив: Руксписи као и претизата шиље се Стаје: ва годиву .“... _ бугр ААмита Су рапИј ј » бо годапе 130» 5 | —> 5 Мо „> Р. = Стан јо уредништва у новој » четврт. - 15» у ~ # а __Бући г. Мите Ведичковаћа. Ја. у —______ –

Лаше- „Домаће. ствари.

– ест тин

Под“ Ба одељком паумпи смо да саопштавамо “ "све изкештаје из свију врајева. Србије. На тај начип има ћемо сваквдањи преглед о томе, како живи наш жарод, ваке су му школе, калке општине, власти, путни салобраћаји, поште па. д. једном речи ту ћемо претресата сав јаван живот, пародни. А да би овај преглед био што потпунији молимо наше прпјатеље из убутрашњости да нам што више извештаја шаљу.

Ови ће извештаји бити најудесније срествб_ да се изнесу па вилик пародне потребе и да сезаподене јавна реч о свима важнијим пвтањима друштвеним/ општинским или државним

За данас први пам “је на реду извештај о једној школи из манастора Студенице. Ми га саопштавамо од речи до речи:

Студеница. Ако хоћете да се уверите, коаоко је наш монашески чин заузет за ширење просвете, за коју је управо и сам позват, ево вам доказа. Цео студенички срез има самог2 основне зикоде, једну ва Рашвоја другу у Студеници. У Студеници смештена је школа т'једној манастирској стајџ, коју су пре 5—6 тод. валуђерџ драговољно устушили за ту пијел. Сад свиди се калуђерима. да им је школа“ва сметњи, јер ту је учитељ, ту су мази а и одраснији ђаци, ђацима долазе у посету родитељи и: сродници, џа то је све на досадни миру и тишини, које калуђери преко света љубе. Па вад се још деси, да учртељ или ђав спази гди дугачке чарапе умавну уз неве басамаке, беда тек види братија непрактачност школе у манастирској порти. Одказаше просвети своју услугу. Сељавп, пука сиреотиња, прпстадоше. да зидају нову школу, Инжинир избрао је дело в здраво-место за. школу. У шљивару манастирском. Министар просвете одбио- је једном тужбу, коју су калуђери поднели због упропашћења шљпвара“ Сад -се заузела конзисторија, да манастирској тужби тдовлетворења прибави,и за школу пројекпиву братија „оно аспо-здраво мрсто код мгеанске штадл: и прохола“ Благо шљевовипи,. кад је код наши очева просвете веђу важност задобила него просвета. Надамо се даће мивистар просвете имати довољног основа п ДОВОЉНО енергије, да усвоји Тредлог 'ивжанира. Шта више шљивар не треба посећи ако се п школа гради. За здравље ученика..који У“ школи уједно станују због удаљених места, бива корисно зеленило, зад, благе ваздух па п ло нека шљива. Дал „су калуђери шљивар својим трудом зарадили „маш су га од народа добплиг

По мпогим појавама, које су веома сличнијовој у. Студеници, чиви нам се да (ваш: а лУ шеспаситељи све више заборављају мо ва! „своју науку коју ђоја проповедају, а камо ли на што друго. "Ово питање треба, озбиљно | претрести , да с. зна на чисто, ОЈ нашим школама ми че амо редовпе годишње Бе извештаје министра просвете, ту се

Мкаже колико имамо швола, колико учитеља

ит. л. али јози пикако'не знамо каке су нам шволе ш каву вајду пма наш народ од својих школа, особито основних.“ Веома велику услугу учинили би наши дописвоци народу кад би вам саопштили стање швола ињин утицај на просвету народа у оном Брају, особото где школа постоји већ од вшпе годипа. Кал бп оваке извештаје, по даичном посматрању писаца, имали из свију крајева, то би џам биб лрагоцени материјал при решавању патања о преустројству наших шнола.

ПШотање о преустројству. твола код пас је једнако питање. Једно време иисало сег Ба по новинама о реформама свију школа!, састављаше ге компспје па изнћоше“ п цели пројекта. Али се још пије одговорило на једно најважније, потање воје је ставио још покојни КА ујовић: колико имамо сђестава да удотребимо на подизање народних шеолаћ Евономска страна занста је једна од најважнијих за устројство ваљаних чпкола, Сваки увшђа да би доста лако ишло подићи довољно ваљаниз школа. само ка. 5п имали доста н0ваца. Овај пзвештај брата дописника из Студенице како калуђери желе да наместе зрводу „до межнске штале и прохода“, побуди вас да ставимо једно пштање на решење наших читалаца, на име: колико би могла одвошти од своје пмаовине за народну просвету наша црева, а особито наши манастири; Очекујемо одговор.

п '# 5 #.

Из Зајсчара пишу нам о дружпнп за потпомагање индустрије, што је основана. у Београду:

Мора се сваком допасто, што се у Београду основадо друштво за подизање ппдћстрије у нас: но главна је мана тог друштва, што хоће да отпочне свој рад на агцијама. Зар ће бити.труд и рад награђен у нашом фабрикама, које се буду подизале на акцијама, када авцијонари морају вући проценте на купљене акције и морају делитп међу собом добит Фабрика2 Подобне Фабрике паграђиваће само новац — користиће само авцијонаре; раденик п труђеник погађаће се у њома, као и код сваког газде. Разуме се, чиме се мање буде плаћало раденпцима, тиме ће влше добијати Фабрика, т.ј. акцијонари, јер је она њина. Акцијоварска радња — то је шпекуланска радња. Давање новаца под интерес не користи толико новчане арпстократе, који су привикаи живпти а ништа нерадоти, колико куповање разни акција, особито акције производног рада. С тога ја сам савршено противан акцијама. Ја се бојим да се та ствар код нас не одомећи. Мп пмамо живи примпр пред о10ма, како је онамо све: правитељствено, и т.Д, где је сплна новчана арпстокрација; пример нам је у томе револуција у Паризу. Зар није то доваз, да је народ у Француској за-

дављен кагштал кожа а који је "створпо а подржавао до сада“ У »ранпуску владу ; ако јој нису бпли стубови -- новчана арпстокрација, која народу није дала да дапе. Ако по ма поЂемо тим путем-— путем, - којпм ће „ловац. битџ господар над радом п трудом —- и ми ћемо подићи у нас новчану аристокрацију; њој само треба“ показати швекуллсања која добит дају, па ће опда опа сама радптв она ће се сама подићи. Ако'се тако почне код пас — онда ћемо и мп доживитп Француске пролетаре — онда — када се Еврола буде курталпсала својп аристоврата. Немојмо павезивати нашем народу оно, против „чега ; се бори данашња Европа.7,

6» Други је разлог опет: абог2чега сам ја протов акција тај, што ја држим да ђе наше акције повуповато бечки и пештански вапиталисти, и ми ћемо У нашој земљи, у нашим Фабрикама почети радити за Беч и Пешту — почећемо плаћати проценте на зеције м делити добит с људима, који се возају и шетају по Белу и Лештп. Тиме ћемо ми поставоти нашу индустрпју у зависност од страни капиталиста, постаћемо, без пужде, туђи робови — робово каштала. —

У нас свест раденика није развита, да би сами раденици одџочели што•за себе радити; аршстокрације немамо, која би нас одавно била подјармола. Ми смо сви сиромаси. Па. опда не чинимо тако, каво ћемо створити аристокрацију: избављајмо се и од туђег проти ска. Чивимо тако, како'би сви могли напредоватџи. Зато ја сам тог мњења, да подизање шпдустрије одпочну у нас општине. Општине“омају имања. која превршавају пмања приватни људи; оне могу на рачун своји омања добити грдне новце; могу најпосле учишшти зајам од еснафа, од правитељства, други општина, ш т. д. Једном рези општине могу владата већим кашшталима, во свако друго приватно друштво инди поједиви човек. То је доказ да општине могу лако унапређивато шндустрију. Добит од Фабрива општоне могу употребљавати на украшавање варошп. на плаћање држави пореза. и на дележ.међу члановома општине. Само Тим путем ми ћемо избавити наш рад од дављења са'стране капштала, почем кад што рекох, немамо развште раденике, који би сами ту ствар одџочели, који 60 самп стали против капитала. Другог срества у нашој земљи нема, којим би ми рад могли заштитити. Менп се чини, када би тај одбор ступио у свошај са београдском општином, она бп радд на то пристала, када би јој човек ствар раздоживо и објаснио, Држим неће бити згорега, ако одбор за подизање индустрије локуша срећу. те не би аи испало за руком, да се прими ошштила подизања Фабрика. Тај 6џ одбор мпого више у општини могао радити. када бо она то примила на себе, но овако,

Предлог што га изнесе брат извештач веома је важан, по вао што ми сматрамо“за нашу главву дужпост да говоримо вајопширпије о свима вшлим дружпвама, то за сада пећемо овде казивати наших примедаба. А надамо се да ћемо се скоро вратити па исти предмет.

„ .