Наша књижевност

Борба Светозара Марковића 43

ски, његов вољени учитељ. Но када пише нема бране која би зауставила његове речи истине, Ни претње полиције, ни забране његових листова, ни затвори, који му све више руше здравље. Он осећа да носи у себи мисију првоборца за социјализам у Србији. Он предаје тој мисији сав свој лични живот, сву своју младост. Драматична је та жртва младића који узима на своја плећа највећи терет борбе у најтежим данима суровог апсолутизма и дивље реакције на све оно што проповеда друштвени преображај и слободу човекову. Али наши сатрапи „буџоносци“, који су попримили нарав дахија, морали су са варварским негодовањем дочекивати критичке нападе младића, „жутокљунца“, „ђака“, како су га сви називали. Али тај „ђак“ је својом акцијом и пропагандом идеја које су носиле у себи револуционарне циљеве потресао из темеља њихове владајуће позиције. Ни камуфлажа либерала са фразеологијом великосрпства и заштите сељачког народа, није остала читава. Светозар Марковић је здерао образину са њихових обмана, мушки, храбро и са зрелошћу далековидог револуционарног борца. Он није хтео да тактизира са либералима, да са њима пактира. Он је уочио класни карактер њиховог успињања на власт и ударио их је одмах по глави, по ономе што је сачињавало скривену срж њиховог политичког организма. Све оно што је тероризирало народ као и оно што га је обмањивало било је мрско и непријатељско Светозару Марковићу:

Јован Скерлић је покушао да импутира Светозару Марковићу извесно хлађење према социјализму, напуштање борбе за револуционарни преображај друштва, да би се кроз отступне реформе приближио радикалној демократији. Међутим, Светозар Марковић није био никако опортунист. Он је све до краја свога живота био убеђен у победу социјализма, у долазак буре која ће из темеља потрести друштво. После угушења побуне париских устаника, он није био нимало поколебан у том уверењу. Напротив. Херојски отпор париских устаника дао му је још више моралне снаге за борбу, још више га је утврдио у гледишту да је класни сукоб заоштрен и да је пролетаријат сила која ће имати у својим редовима сав радни народ. Он је волео људе јаког карактера, вољне да живот дају за своје идеје. Он је и сам дао борцима за права народа, за слободу човека, борцима за остварење и победу социјализма личан пример. Његов несаломљив карактер, његова истрајност у борби, његова преданост победоносном уздизању пролетаријата камен су темељац за борбе оних генерација, одгајених у социјалистичкој науци, које су довеле и код нас до ослобођења се љаштва и радништва.

ВЕЛИБОР ГЛИГОРИЋ

ћ