Наша књижевност

ИЗ ЦИКЛУСА

ПЕСМЕ У СПОМЕН НА ТАМНОВАЊЕ И СМРТ СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА

(ДРУГИ ДЕО) 1 Месец и мраз на решеткама. Смрт и робијаш на истој стази.

Пред њима Србија ко тама Између два жандара гази.

Смрт откида сате са образа. Робија — шамар за свакога. Сам — против књаза.

Сам — против бога.

Воловска кола у даљини. Шкрипи, Србијо, а села пију. За решетком, на месечини. Сам — против свију.

Кола спора, све тањи снови, А дуги дани у густој влази.

Никога нема, еј пустолови... — Стисни зубе и смело гази!

а Ми Ти знаш свјетлејшег Господара, Знаш династију, једну и другу, Знаш чиновника и кајшара И ону нашу српску тугу.

Сам — против свију. Да л без излаза2 О снаго, тврђа у тврђем мраку,

"Чу ли за смрт што коси књаза, | Сваког у своме Кошутњаку2 |

| 4 | | | | |