Наша књижевност

521

На тужног човека као на брата У Трсту мислим за смртног сата,

Па руке ширим док светлост губим, И поздрављам их ко да љубим.

3

Уместо рала, воловских кола, Уместо глади и место суза, Ах једног дана, уместо бола, Уместо туге и место уза,

Ах једног дана, једног дана,

Уместо пљачке и пандура,

Уместо краља и место кнеза, Ах једног дана, уместо бура, Уместо рата, место протеза, Ах једног дана, једног дана,

Уместо брава и место реза, Ах једног дана уместо ноћи Блиснуће рафал из митраљеза

Кад друкче светлост не може доћи,

Ах једног дана, једног дана,

Кад букне ружа месечине И сунце срца, другови моји, С њима слобода и машине,

Ко љубав што ме с девојком спо ји,

Ах једног дана, једног дана,

Биће све лепо неизбежно,

И страсно, биће ко душа блага. И кад је топло и кад суснежно, Живљење биће свима ко драга,

Једног дана, једнога дана.

_ Неша књижевност

ОСКАР ДАВИЧО