Наша књижевност

"НАША поје = ан 22 = еј је

СВвВЕСКА 10 БЕОТРАД ОКТОБАР 1946

СОЦИЈАЛИСТИЧКИ РЕАЛИЗАМ

Унутрашње сродство реализма и романтизма

Карактеристика реализма и романтизма довела нас је до закључка да се оба ова метода коренито разилазе приликом решавања стваралачких питања. Само је лако приметити да у историји књижевности ти методи нису тако оштро расветљени како би требало да јесу. Веома су чести случајеви да један исти уметник отпочне свој стваралачки пут као романтичар, па пређе у реализам. То је на пример пут Пушкинов, Гогољев, а донекле и Љермонтова. Шта више, и у једном истом раздобљу свога развоја, уметник покаткада даје и реалистичка и романтична дела, као на пример Љермонтов, који је истовремено писао и дела романтична и дела реалистичка („Демон“ и „Јунак нашега доба“). Спој особености и једнога и другога метода, најзад, можемо наћи у једноме истоме делу, на пример у Гогољевим „Мртвим душа“ ма“, где се реалистичко изображавање спахискога живота сплиће са. изразито романтичним лирским отступањима изван потке. „Код великих уметника — писао је Горки — романтизам и реализам увек су, у неку руку, спојени. Балзак је реалиста, али писао је и романе као „Шагринска кожа“ — дело које је врло далеко од реализма. Тургењев је такође писао ствари у ромегнтичноме духу, као и сви други наши најкрулнији писци од Гогоља до Чехова и Буњина. Ово спајање романтизма и реализма нарочито је карактеристично за нашу велику књижевност. 3

На тај начин опрека тих метода не носи обележ је искључивости, тј. не значи да су та два метода потпуно непомирљива. Него, баш обратно, можемо да говоримо о томе да један тежи другоме. Та тежња постаће нам појмљива ако се замислимо о особеностима тих метода. Ми знамо да ниједна појава не остаје на истоме месту. Она се развија. У процесу развитка, оно што је у њој најзначајније поступно слаби, умире, а оно што је било другостепено искаче на прво место. Ма колико снажан био организам, у њему се развијају елементи ко ји воде његовоме распаду. А ови последњи, опет, дају основ да се роди нов живот. Такав је закон развоја појава и у природи и у друштвеном Животу. Због тога потпуно схватање појава претпоставља да схватамо и оно што та појава сада јесте и оно шта ће она постати у процесу свога развитка, тј. и оно што је у њој већ одређено, и оно што се у