Наша књижевност

Социјалистички реализам 173

значи ни у ком случају да уметник тим методом добија, тако рећи аутоматски, ту вишу уметничку моћ. Он може да их оствари слабије него што су их остваривали уметници прошлости, користећи се могућностима тадашњих својих метода. И нетачан би био закључак да ће сваки савремени писац, полазећи од принципа социјалистичког реализма, стварати, благодарећи томе методу, дела значајнија него ли Лав Толстој. Он ће их створити само ако његова стваралачка индивидуалност буде равна индивидуалности Л. Толстоја силом талента, животним искуством, итд. У том случају преимућства назора и метода даће му могућност да избегне погрешке које је у своје време учинио Л. Толстој, даће му могућност да се у животу снађе, и да га према томе и дубље одрази. Ако пак тога нема, онда ће његова дела, и без обзира на преимућство метода, да заостају иза дела Л. Толстоја и што се тиче богатства језика, и што се тиче дубине психолошких карактеристика, итд. Али главно је то да ће уметник раван Толстоју, благодарећи методу који је совјетска литература разрадила, моћи да оде даље од Толстоја, исто тако као што је социјалистичка стварност створила могућности да се из народне масе издигну они таленти који се раније не би могли ни испољити ни развити.

Карактеристичне формалне особености метода социјалистичког реализма

Основне црте метода социјалистичког реализма осећају се свакако и на конкретним особеностима уметничкога стваралаштва, на избору карактера, потке, на изградњи језика. Ми смо већ обратили пажњу на то да је централни лик совјетских писаца — лик комунисте, зато што су у њему оваплоћене основне црте социјалистичкога човека,

И зато се потка изграђује на основу ситуација које су карактеристичне за ону околину у којој се изграђују баш такве карактерне црте.

У средишту се налазе догађаји друштвенога живота кроз које се до јасности испољавају и основне црте човекове. Тако у роману „Мати“ ми пратимо унутрашњи развој саме мајке, која поступно, од заплашене, отупеле, животом понижене жене, постаје пуноважан човек, учесница борбе за ослобођење народа.

Чворови потке баш и везују основне моменте у развитку карактера мајке са догађајима револуционарне борбе. Заплет романа је ступање Павлово у револуционарни кружок, а његов рад буди у мајци успавано стихиско чувство незадовољства животом.

_ Развој радње је рад кружока, који мајку све више и више увлачи у подземан револуционарни рад, а тај формира нове црте њенога карактера. Кулминација, моменат кад се решава судбина мајке, прелом у њеном карактеру, који је преображава од саосећајућег посматрача борбе у активног учесника борбе, — долази приликом судара радника и вој-

со“

3 у ; + | |