Наша књижевност

Повма о прузи 195

Х ЛОЗИНКА

Пригни се, прислони ухо колосеку. Ослушни даљину што јечи кроз гвожђе. Да л звукова чујеш жуборење, реку2 Слушај! Иде! Иде! Овуда да прође!

Да прође са пљуском пламених варница, са хуком, фијуком, с ватром у два ока део пруге, сржи радних деоница,

део сна и земље, њеног крвотока.

Крвоток у време! Кроз радост, кроз гране расцветале проћи, кроз шуму под росом! Заронити у вал времена, у дане

с младошћу у себи, са њеним заносом!

Заповест је дневна с лозинком „Не стати!“ пуна, као бресква сока, садржине.

Разбити даљине! Још од себе дати,

од свежине своје, свог духа и глине!

И себе понети, своју данашњицу: дрхтаје и ритам као драго семе.

— Другарице, данас ти у бележницу лозинку унеси, као стих поеме.

Понети у мисли пијук и полуге

и у срцу друга, рођенога брата!

Не стати! Не стати! Трачницама пруге у свет и у време раширити врата,

ГВИДО ТАРТАЉА

13"

1 „Ревија А о Ами