Наша књижевност

НАЦЈА БН ЊБИЖЕВНОСТ

СВЕСКА 11 ВЕОТРАД НОВЕМБАР 1946

ПРЕДАВАЊЕ ДРУГА А. А. ЖДАНОВА И НАШИ НАЈХИТНИЈИ ЗАДАЦИ

Из предавања на јавном партиском збору Савеза совјетских писаца СССР од 2 октобра 1946 г.

Одлуке Централног комитета Партије које се односе на питања уметности и предавање друга А. А. Жданова о погрешкама часописа „Звезда“ и „Лењинград“ најважнији су теоретски документи бољшевичке партије. Наша ће се књижевна мисао у току много година више пута враћати на те документе приликом решавања теориских и практичних задатака совјетске литературе.

У предавању друга А. А. Жданова је с необичном разложношћу и дубином указано на главног противника који стоји ка путу високој идејности и партијности наше књижевности. Ти противници нису само Зошченко и Ахматова, — они сами по себи и нису толико моћни. Треба се борити с оним што их је родило. Друг Жданов је проанализирао књижевну традицију која већ давно стоји у супротности са традицијама руске револуционарно-демократске књижевности, а тим пре с традицијом бољшевичком, лењинско-стаљинском. То су „теорије“ такозване чисте уметности, уметности ради уметности, које су дошле са Запада и већ давно се труде да заведу напредне снаге рускога народа с пута друштвеног преображаја према бољим, праведнијим начелима у област безидејну, аполитичку, и да самим тим отупе наше оружје.

После предавања друга Жданова постало је јасно да сада као никад досад расте улога наше књижевне теорије и критике. Она управо и мора указати на конкретне носиоце опасности која нам стоји на путу и источнике те опасности. Зато је један од наших основних задатака да извршимо оштру смотру питања књижевне теорије и критике.

Линија безидејне, аполитичке књижевности која стоји у опреци с нашом линијом развитка такође има своје учитеље. Сад се та линија испољила у свакојаким формалистичко-естетским гледиштима.

А формалистичко-естетски однос према уметности има своје прародитеље. Учитељи ове формалистичко-естетске школице су епигони субјективнога идеализма.