Наша књижевност

Песма отаџбине 433

поробљен. Треба ли робовима вера Може ли роб имати своју веруг А ако није слободан>! Роб може имати само веру свога господара. Па сам тако дошао до закључка да словеначком народу вера баш ништа не користи, ако то буде она вера коју му други буду наметали, немачка, италијанска, шта знам каква... Само ако буде слободан, словеначки народ може имати веру каква му се допада, па и хришћанску. М тако сам дошао до тога да треба најпре дати народу слободу, а после ће он лако стварати себи живот по својој вољи. — Постале су ми јасне и многе друге ствари, али то сад није важно и нећу те тиме замарати. Можда ћемо још кад разговарати о свему томе. Сад бих желео да говорим с тобом о нечем другом...“

Заћутао је за час. Макс је чекао, а при том га је све време посматрао. Било је у њему нечега промишљеног, одмереног, чинило се да мисли полако, скоро уморно.

„Пошао сам да окупим људе“, наставио је после прекида Турк. „Свуда већ постоје организоване групе, негде постоје већ и правцате војске, а по неким крајевима се партизани већ слободно крећу. Скупио сам неколико људи који су се крили. Можда си већ чуо да сам неколико ствари свршио с њима. Тебе већ дуго тражим, све време откад си побегао Швабама. Једва сам те преко ових твојих рођака пронашао. ЈЉуди које имам око себе нису богзна што нарочито, али ми се чини да би се с њима могло доста ствари учинити, ако би ти хтео доћи к нама. Мислим, разуме се, да заједно радимо. Тебе сви познају, највише по твојој смелости, и имали би поверења у тебе. Увек се мислило на тебе, сами су већ тражили да дођу к теби и да с тобом раде... Не знам зашто се не бисмо удружили, па би ти водио. Сад нас је још мало, али временом бисмо добили и више људи. За тобом и са тобом би многи пошао. Потражили бисмо начин да ступимо У додир с партизанима и да с њима успоставимо везу. Не видим никаквог правог смисла да радимо сами на своју руку. И то је нешто, али свој прави, и то врло велики значај може имати таква борба само ако је повезана по целој држави...“ Застао је опет за тренутак, Макс га је стално посматрао, па је сам рекао:

„Зашто не идеш к партизанима» Тамо је све то повезано...“

Турк се осмехнуо:

„Кад је било прилике, још нисам био сасвим одлучен. А сада нисам могао наићи на њих. Мислио сам да прикупим све те људе који се налазе овуда, па да идемо заједно кад добијемо везу. — Макс, зар нећеш да заједно радимо“

_ Макс је размишљао. Шта ће му друштвог Видео је да Турк намерава некуд даље и да ће пре или после отићи. Макс је већ имао прилике да оде. За њега није постајало питање вере, за њега је постојало само његово лично питање. Турк је имао циљ, хтео је некуд даље, напред. Макс за даље, „за после“ није имао циљева. Његов је-

и 28

ама: крај

Ка

ЕУ