Наша књижевност

сеје Ур У

ИЕ И

и

ИЕ а)

И МИЛИ ЕУ,

И Мува СУ и АЕ па И У И Че у РА А Е 2 ЈА АНА а За рт нат а Иви

354 Наша књижевност _

Четири сата касније „Моћни“ је већ био изашао на чисту воду. Али је Курковски гледао у њу без и најмањег знака радости: ледоломац је у одговор на његов радиограм да одмах крене у помоћ КП-16, јавио да је заузет извлачењем двају торпиљера који су се исто тако били заглавили у леденом пољу, и да је из Кронштата одавно изашао још један ледоломац, али да су и њега послали другим торпиљерима у помоћ... Јасно, у мору се дешавало нешто нечувено и ледоломци су били преоптерећени послом.

Доиста, бура је достигла врхунац. Огромна ледена поља, читаве равнице, која су изгледала чврсто прикована уз обалу, сада су брзо јурила преко залива на север, сударајући се једно с другим, укрштајући своје крајеве и на тај начин стварајући ледене брегове, чудовишном снагом потискујући друга поља у теснаце, одваљујући их и одвлачећи за собом или гурајући их испред себе. М цела та огромна ледена маса, која је нагрнула с југа, ишла је на оно поље где се пробијао КП-16 и где је недавно боравио „Моћни“.

Али је „Моћни“ и овде имао тешкоћа. Сусретни ветар обливао је водом палубу и командни мост, цела такелажа се обавијала ледом, јарболи, топови, надградње, матрози су сваки час силазили у ледену воду и разбијали лед око брода. Тешко забадајући кљун, „Моћни“ је ишао на југ, али је понекада изненада нагло мењао курс и, излажући се опасном брзом бочном љуљању, обилазио ледено поље које је надирало у правцу њега, претећи да га поново стегне у леден чврст загрљај. У тој борби с помахниталим заливом Курковски није осећао како време пролази. Било је око седамнаест часова кад су на командни мост донели радиограм, упућен команданту дивизије.

Тешко покрећући прстима укоченим од мраза, Курковски је узео радиограм и пошао у навигациску кабину. Тамо га је ставио на сто, неспретно развио и прочитао, и командир „Моћног“ је са запрепашћењем видео како се овај одједном спустио на диван. Погледао је бланкет.

На њему је кратко и отворено писало:

„Шеснаест петнаест сидрени чвор курс Стирсуден КП-16.“

У

Кад се КП-16 рано у зору већ приближио крају леденог поља и кад је могао да се оријентише, показало се да је сада, без обзира на непрекидно пробијање напред, био још северније од оног места са кога је спасао „Моћног“: поље је пловило ка северу већом брзином него што се он пробијао кроз њега ка југу. Сада се КП-16 налазио у дубини великог залива, који се дубоко урезивао у северну обалу.

Али је брод ипак, с огромним напором, изашао из леда, и Жилин, укочен од мраза, црн и мокар, опет је повикао оним дивљим гласом којим је известио и о „Моћном“: