Наша књижевност

584 | у Наша књижевност

+

костур мршавог збивања. Ширим захватом карактеристика и њиховим пунијим образложењем, у самом деловању лица, у процесу развоја догађаја, дело би добило оно обиље појединачног и конкретног од чијег богатства зависи пуноћа животне слике као целине.

Писано лаким и течним стилом, с пуно духа, хумора и поезије, ово Ћопићево дело има све предуслове да га деца схвате и приме као своје, да у њему нађу свој стварни свет, да препознају сама себе. Лишено свих спољашњих моралнопедагошких тенденција, које су тако непробављиве детињем схватању, оно делује својим непосредним .унутрашњим вредностима, племенитошћу, сазнањем и лепотом, убедљиво као и сам живот. У тој психолошкој страни књижевног поступка, на којој ће се критика морати зауставити кад буде испитивала сав Ћопићев књижевни рад за децу, нарочито његову поезију, треба видети основну врлину Бранка Ћопића као писца за децу. Јер Ћопић не пише онако како мисли да би за децу требало писати, но ствара искрено и непосредно, црпећи из свог најдубљег врела: психологија писца ту се налази са психологијом младог читаоца и гледаоца. У

Изведена без већег сценског искуства, стилом приповедне нарације, ова „пионирско-звериња игра“ захтевала је слободну и стваралачку сценску прераду. Редитељ Петар С. Петровић приступио је свом задатку са пуно слободе у тумачењу текста; он је поједина места брисао, друга развијао, увео нека нова лица итд. Али, и његова надопуна, која је требало да иде ка развијању драмског, потпуно је остала у приповедном стилу самог Ћопића, и тако се показала бСеспредметном. Уместо да добије на живости покрета, акције, односа, дело је редитељевом прерадом проширено, где је већ и по себи било статично, дакле визуелно промашено. Постављена без много визуелно-сценске фантазије, „Дружина јунака“ деловала је и с позорнице онако каква је и уствари: као дијалогизирана приповетка.

Музика Миховила Логара, замишљена као самостални увод у сваки чин, недовољно везана за сам текст, исувише је сложена да би за децу била прихватљива; 4

Извођачи ове дечје претставе, чланови Народног позоришта и Драмског студија, трудили су се да у пуној мери дочарају Ћопићев свет животиња. У остварење појединих ликова (на пример: лика зеца и веверице) није унесено довољно фантазије. Изузетак чине медвед, магарац, гавран и месец.

Управа Народног позоришта добро је учинила што је ово дело ставила на репертоар. Довољно је видети са каквим заносом млади гледаоци посматрају догађаје на позорници, па да се схвати неопходност сталних претстава за децу. Извођење „Дружине јунака“, уверени смо, послужиће и самом писцу да се, уз помоћ искуства које је стекао посматрањем свога дела на позорници, ослободи

многих слабости и невештина. ЕЛИ ФИНЦИ