Наша књижевност

| [ | ; | .

Виде "аи

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

БРАНКО ЋОПИЋ: „ДРУЖИНА ЈУНАКА“

Дечји комад Бранка Ћопића „Дружина јунака“, чија је премијера у Позоришту на Врачару прошла скоро без икаквог одзива у нашој критиџи, заслужује озбиљну пажњу не само због важности позоришта за децу уопште, него и због зога што је ово дело, у нашој књижевнссти по ослобођењу, безмало једини стварни покушај истинског театра за децу. Опробан џи брз стварала, који своју живу имагинацију прекаљену богатим искуством, најделотворније и најслебодније примењује у области књижевности о деци и за децу, Ћопић је приступио писању овог комада у жељи да и позоришну реч, тако магичну за млад узраст, искористи за даљње проширивање свог, већ многостраног утицања на младо поколење,

Као и у свем осталом свом књижевном делу намењеном деци, Ћопић је И у овом комаду умео да нађе погодну фабулу, која приања уз детињу фантазију и развија његова размишљања. Њена основна значајка у томе је што ју је писац успео да постави, саобразно могућностима детињег схватања, у верне релације стварности. Њени елементи, њен ток, њен смисао — црпени су са врела живота н у њему налазе своју потврду и своје оправдање. Дело тиме није нимале кзгубило на чаробности и лепоти, без којих се не да ни замислити истински детињи свет, саз обајан узбудљивом поезијом жеља џи снова, сбет пуне, ничим страничене слободе. Баш напротив. Полазећи од стварног, од оног што је и за дете испитљиво путем личног искуства, што је у границама његовога знања, Ћопић у захваћеном материјалу проналази непримећен смисао, скривену вред-

кост, неслућену лепоту, и на тај начин открива увек нову, узбудљиву бескрајно неисцрпну лепоту живота.

Сама радња комада — диверзантска акција пионира: рушење телеграфских стубова у време ослободилачког рата — послужила је писцу само као основ Ба коме је изведена читава једна жива и богата борба с окупатором и његовим слугама, у којој учествују и људи, и деца, и животиње, чак и месец. Приказујући разна бића која, опредељујући се по својој памети и својим схватањима, учествују ва овој или оној страни, Ћопић их Скицира у неколико овлашних потеза, једном за цео комад, подлежући понекад исувише упрошћеној и конвенционалној претстави о њиховом карактеру (на пример: веверица). Зар не би и животиње биле стварније предочене, и цела радња природније изведена, да се у самој гкцији,

„ва делу, постепено обелодањују њихове индивидуалне особине» Онда пас

не би био само чувар, ни вук само г Онда би и дружина јунака, била привлачнија:; зар у њој предузимљивих, својеглавих,

Тај упрошћени начин гледања, који је сва лица комада свео на извесне основне особине, одузимајући им пуни дах живота, знатно је подједноставио и саму радњу, тако да се она понегде срозала (као у слици диверзије) на голи

рабежљивац, ни медвед само ждероња! у којој се не осећају довољно појединци, вероватно нема јунака, страшљиваца, маминих маза, порочних,

а 5 Ја Е З

а ОЦЕ стје

ЊЕ