Наша књижевност

582 Наша књижевност

књижевност цепа јединство маса, ломи њену снагу, улива јој безвољност. Зато вам понављам: стварајте слободно, без страха и предрасуда, али поднесите ваша дела критици маса. Ништа велико у уметности није створено без дубоке везе са масама, са народом.“

Пошто је затим изабран хрватски песник Владимир Назор за почаснога претседника Савеза књижевника Југославије, М. Богдановић, у име раднога

претседништва, предао је даље вођење конгреса претсед« нику Савезакњижевника Југославије Иву Адрићу. Одавши признање писцима # интелектуалним _ радницима који су пером и оружјем узели учешћа у ослободилачкој борби, Иво Андрић је истакао циљеве овога конгреса и смернице књижевнога рада у нашој земљи У будућности. „Одпос књижевника према друштеу пре наших времена може се окарактерисати речима (које је један шпански песник добацио целокупном грађанском друштву: „Ви мени дугујете све што сам написао; а ја вама не дугујем ништа“. Данас тај однос не може да постоји, јер ако гостоји он би · ДЕРА био обрнут. Ми можемо данас да кажемо једном простом кратком, јасном и искреном формулом: да ми књижевници све што знамо, умемо и можемо, стављамо на расположење земљи и народу“ — рекао је Андрић.

Први конгрес књижевника Југославије имао је, углавном, организациони карактер. Али у дискусијама о реферату Радована Зоговића, у расправљању око. статута, У говорима изасланика разних унутрашњих организација и пријатељских народа, дато је толико значајних сугестија и мисли да ће наши књижевници после овога конгреса још више бити утврђени у свом ставу народних писаца и још више желети да буду израз народних тежњи и полета који је после ослобођења обузео наше народе, прекаљене и препорођене у борби против спољаш“ њих и унутрашњих непријатеља.

Овај конгрес унео је у наш народни живот један крупан резултат: Савез књижевника Југославије и окупљање у њему свих који хоће духом и пером да раде за препород и добро наших народа, на изграђивању праве културе. Први пут у историји југословенске културе писци југословенских народа уједињени у један моћан савез могу одлучно и слободно да се посвете своме идеалу: да буду истински тумачи својих слободних:и слободољубивих народа, да раде на култури и напретку своје Отаџбине, радећи у исти мах џ за цело човечанство,

Милан Богдановић