Наша књижевност

на конгрес писаца 1934 године у Москви, седамнаест година како је основан Совјет

Хроника

кретар Иво Фрол и други секретар Миле Клопчић; чланови управе Јуш Козвк, Виктор Цар-Емин, Вељко Петровић, Милан Бог дановић, Славко Колар, Франц Бевк, Десанка Мак. симовић, Марин Франичевић, Борис Зихерд Вјекослав Калегб и Скендер Куленовић. У исто вре- " ме изабран је и надзорни одбор у који су ушли Прежихов Воранц, Ацо Шопов, Бранко Ћопић, Иван Дончевић и „Велибор Глигорић.

Како је у току конгреса стигао још један делегат француских писаца, Жан Ришар Бло К, то је „ток послова за тренутак прекинут и дата реч Блоку. „Ваш конгрес — рекао је Блок — изазвао јеу мени успомену

Иво Андрић

581

Мирослав Крлежа

22242

коме сам присуствовао. Било је тада ски Савез. Тај конгрес био је за со-

вјетске писце полазак У нову будућност џ рекапитулација прошлости, Ви сте на овом вашем конгресу учинили нешто слично“, — рекао је Блок, „Године 1934 први пут сам стекао јасну слику 0 задацима писаца према једном великом народу, и о задацима народа према својим писцима... Начин како су совјетски писци схватили своје обавезе према друштву, њихови напори џи плодови њиховог рада после тога конгреса, узор су за сзе нас... Овде на конгресу истакнут је важан проблем: какав треба да буде однос између књижевника и поли. тике с једне стране и КЊИжевности и критике с друге стране... Ми сматрамо да нема књижевности која би уМетнички била добра, а политички рђаваћ.. јер таква