Наша књижевност

РИТУ Ру РУ

у Ране ПИР

пау Бајину

ради на зближавању, што чвршћем _ повезивању и што тешњој сарадњи словенских народа у духу братства и свестране међусобне помоћи; на зближавању и сарадњи свих слободољубивих народа у духу борбе за остварење интереса прогресивног човечанства.

4. Да

5. Да подупире стваралачко такмичење књижевника и њихову међусобну помоћ у књижевном раду и у упознавању општих друштвених проблема, затим проблема естетике, историје књижевности итд., с циљем подизања општег културног нивоа књижевника и развијања њихове стваралачке иницијативе. 6. Да путем пропагирања уметности, њене улоге џи значаја, подиже иницијативу и смисао за уметничко стварање, помаже и васпитава младе књижевнике Који долазе из редова народа, предајући им искуство квалификованих књижевних радника. У том циљу Савез ће сарађивати са синдикатима, – Југословенском армијом, омладинским и другим масовним и културним организацијама. 7. Да ради на стварању што бољих животвих и радних услова књижевника; да заступа и остварује њихова права, да помаже болесне и сиромашне књижевнике.

РЕЗУЛТАТ КОНКУРСА МИНИСТАР, СТВА ПРОСВЕТЕ НР СРБИЈЕ ЗА ДРАМСКО ДЕЛО

Жири за оцену драмских дела која су поднесена на конкурс Министарства просвете НР Србије, расписан 9 априла 1946 г, поднео је овај извештај:

„Веома велики број учесника у конкурсу показао је да постоји широко

интересовање за овај књижевни род, _који је, у новијем развоју наше литературе, заостао иза других књижевних облика. То интерсовање већ само по себи даје наде да ће даровити писци који желе да се изразе преко сценске уметности, ако у себи развију вештину

позоришног конструисања, моћи да постигну основне квалитете за изношење својих дела на позорницу. Општи утисак жирија је да стицање спенске вештине остаје главни проблем за све учеснике конкурса који су показали извесне књижевне квалитете.

Полазећи од захтева да награђено дело поред књижевних квалитета мора имати и стварне услове за приказивање на позорници, жири се сложио да ни У једном од поднесених радова није постигнута мера и хармонија књижевне и сценске вредности, па зато ни једно дело није могао предложити за расписане награде.

Од свих поднесених радова, дела „Нешто се догодило“ од Миливоја Михаиловића, „Милетова мајка“ од Богдана Чиплића, „Цицина удаја“ од Св, Предића и „Београд“ од Борислава Михаиловића и Дејана Медаковића имају „најприближније услове :за приказивање. Зато жири предлаже да се за свако дело додели по 3.000 (три хиљаде) динара, с тим да са дела без књижевне и сценске поправке не могу изводити нити штампати“.

Министарство просвете НР Србије је усвојило је предлог жириа џ одлучило да се писцима дела „Нешто се догодило“ од Миливоја Михаиловића, „Милетова мајка“ од Богдана Чиплића, „Цицина удаја“ од Св. Предића и Београд“ од Борислава Михаиловића и Де. јана Медаковића додели по 3.000 (три хиљаде) динара."

БИБЛИОГРАФИЈА

ЛЕПА КЊИЖЕВНОСТ

_ Балзак, Оноре де; Пуковник Шабер. Издање и штампа Просвете — издавачког предузећа Србије, Добрачина 30.

Београд, 1946; 16,5Х 12, 88-- (1). 5.50 — Јевтина библиотека, св. 15, — Тираж 20.000 примерака, Балзак, Оноре де: Чича Горио. Евгенија Гранде. „Чича Гориа“ превео