Наша књижевност

ој књижевности, Ппвнеј пол жају | и "њеним. задацима данас 503. 7

; ; : р па

чку о' руку с критиком", да нова умјетничка дјела постављају критици ПИ нове, више задатке, а да развој мисли у критици припрема нова умјет- ИЛА

"ничка дјела. Код нас, међутим, књижевне критике, нарочито добре књи-

'жевне критике, нема много. Код нас-су се, на примјер, у току, једне је-

дине године појавила три Андрићева романа који, по ономе како писац слика ријечју и кско може да формира своје негативне карактерг, 55 спадају у највећа достигнућа наше књижевности. У овој години појавио се и Шегединов роман који извјесним својим својствима тражи неодложну дискусију, затим нови роман Мишка Крањца, итд. А наша ; критика мирно ћути. Или критикује ћутањем. А нијема, мукла, кри- Па тика; то је најподлија и најразорнија критика.

'Наша згмља, која мисли и ствара прије свега за своју дјецу, тражи све више и више сригиналних дјечјих књига, живих, једноставних, свијетлих од истина о природи, свемиру, човјеку, животу, домсвини. Нашој земљи, којом руксводе претставници друштвених снага најспособнијих за истинску критику и самохритику, земљи у којој се остаци "старог држе као оне Херценове важне и бесмислене развалине, сметајући размаху новог живота, —- потребно: је више здргве и смјеле са"тиричне и хумористичне књижевности. Наша земља већ ствара свој филм — и њој су потребни сценарији. У нашој земљи стваралачки, слободни рад већ тражи пјесму = и нашем народу, нашој омладини прије! свега, — потребне су пјесме за пјевање, као ваздух. . |

Нашој земљи, и нашој књижевности, пријеко је потребно ширег срођавање и преливање књижевности свих наших народа. Нашој књижевности потребна је што дубља обнова језика, прије свега из резерви говорног језиха, из резерви које је створила наша нгродна револуција, и из недовољно искоришћених народних пјесама и прича.

То су; укратко, поред онога што је раније индиректно. већ речено, нужде и захтјеви наше земље и наше књижевности. Одатле истичу и наши основни задаци, задаци нас као ПРЕД ИНа На задаци Савеза књижевника Југославије.

Из овако постављених задатака књижевности, њеног значаја и смисла, види се и одговор на питања: која, каква књижевност може значити књижевно испуњавање тих задатака, истинито сликање, ми"јењање живота; односно кгква књижевност одговара напретку вемље и ње саме, Нама се чини да је то реалистичка књижевност, и то — У нашим условима –- реалистичка књижевност с неизбјежним елементом романтизма „као проповиједања активног односа према стварности, као проповиједања рада и васпитања воље за живот, као патоса. 7 градње његових нових форми и као мржње: према старом ВОДА 1: ; "као „смјелост воље и разума“ (М. Горки).

Можемо) ли ми, књижевни радници Југославије, извршити задатке који се пред нас постављајуг Какви су објективни и субјективни услови за њихово извршењер |