Наша књижевност

Уа а 5 : (2 Статуту Савеза чњижавник: 509

А

јући му знања и вештине које су стекли под повољнијим приликама. Наравно, не може се тај однос замислити као хладно пословање специјалиста. То мора бити присно повезивање два нараштаја у интересу књижевног и друштвеног напретка и изградње заједнице. Тај посао је утолико олакшан, што млађи нараштај не пати од естетског догма: тизма и еснафских предубеђења, којих је било у ранијем нараштају, него благодарећи свом правилном основном васпитању и здравом погледу на свет, прима лако и вољно сва стручна знања и усавршавања која му се пружају.

А да бисмо остварили ту нашу обавезу и били заиста корисни, ми морамо и сами проверити своје књижевне поступке и методе, вредност и обим свога стручног знања. Јер пред таквим задатком и нама ће зашумити у ушима иронични стихови које је чуо књижевник у приповетци М. Горког:

Како ћет бити водич другим Кад сам не познајеш пута2

Ми морамо, по класичној дефиницији, учити се учећи друге. Морамо, остајући верни себи, бити приступачни доброј новини и неуморни у развијању. Једино тако ћемо моћи одужити свој дуг према млађем борбеном и честитом нараштају који тек ступа у круг књи. жевности. М тако ће се испунити визија Његошевих стихова:

„По три паса врте се у коло“...

Са те две напомене ја завршавам ово неколико речи уз пројект нашег Статута, који се износи овде пред вас, да га саслушате, да ставите своје примедбе и напомене, уколико то до сада нисте имали прилике да лично или преко својих претставника учините, и да изјавите да ли га прихватате или не. — У сваком случају, ма како савршен и разрађен био Статут који ћемо усвојити, он ће бити само оквир, а садржина ће му бити наша воља и наш рад, наша љубав према нашем делу и наша повезаност са живим животом свога времена и свога народа. Укратко, он ће бити онакав какве буду вредности и величина нашег књижевног напора, искреност и дубина нашег социјалног осећања. Х 5

Да се разумемо, ми не замишљамо будући живот наших књижевника као неки пританеј у коме ће све, и младо и старо, живети у млакој атмосфери пензионерске безбрижности. Не, живот ће несум“ њиво и на овсм као и на свим осталим подручјима и даље донссити своје борбе и своје ризике, јер иначе не би био живот него гробље. Али услови живота треба да буду промењени. Благодарећи тековинама Народно-ослободилачке борбе и резултатима државне и друштвене обнове на данашњим основима, пред народним књижевником