Наша књижевност
Маша књижевност
је карактеристика нашег времена да оно доноси нова схватања рада и зараде и уопште односа човековог према заједници, па доследно томе и ново схватање књижевности и нов однос друштва и државе према књижевнику и нов став књижевника према њима, |
Тако је са новим временима настала и у нашој домовини, Федеративној Народној Републици Југославији, на том подручју, могућност нових погледа и нових мера, у оним границама и оном обиму који одговарају данашњем степену нашег друштвеног и државног развитка.
Наш садањи Статут треба да буде израз тога стања и мера тих могућности. :
Мере које треба предузети за осигурање књижевникове егзистенције и побољшање његових услова рада само су побројане у овом Статуту. И то је природно, јер Статут садржи само основна правила и
_начелне одредбе једне организације. Међутим, Статут, одређујући те активности, предвиђа за сваку од њих нарочите правилнике са конкретним одредбама по којима ће се оне вршити. Када ће која од ових корисних и по књижевника важних мера ступити на снагу, и у ком обиму, то зависи од развитка општих прилика, али исто толико и можда још и више од нас књижевника самих. Ако ми и поред тешкоћа у којима књижевник и данас још живи и ради, будемо својој земљи и друштву оно што треба да смо у данашњим приликама, ако будемо даље нашли у себи довољно снаге и осећања солидарности да без 06зира на личне тешкоће посветимо и бригу општој ствари књижевника, ми ћемо те начелне и погодбене одредбе моћи и умети у догледно време да претворимо у практичне мере и корисне установе.
Друга обавеза која за нас произлази из овог Статута, то је стварање нових кадрова књижевних радника, помагање млађих другова у стицању стручних знања итд. (Она прва обавеза о којој сам малочас говорио односи се на нас саме; међутим, ова друга односи се на друге, тј. на наше младе другове, будуће књижевнике ове земље. А дужности те врсте теже су и обавезније. Статут у том погледу даје само опште норме. ИМ ту је морало бити препуштено животној пракси наших друштава, како и на који начин ће бити стварно примењена та одредба Статута. У разним републикама под разним околностима она ће се морати разнолико примењивати, са више или мање тешкоћа, па и са више или мање успеха. Али нигде и ни у ком случају ми се о њу не би смели огрешити.
Данашњи нараштај младих људи у књижевности има, природно, своја преимућства и своје недостатке. Преимућства, што има могућности да се васпита и већ се васпитава у новом духу, слободном од многих друштвених и интелектуалних рђавих наслеђа. Недостатке, што је одрастас под изузетним, изузетно тешким приликама и што, наравно, није могао стећи она знања која се стичу у сређеним, мирним приликама. Да би тај нараштај могао, на општу корист, да оствари своја преимућства, потребно је да му старији и искуснији помогну, преда-