Наша књижевност

524 : | Наша књижевног

пробуди извесна осећања, да васпита у њему одређен став према датој појави живота, — исти циљ потпуно свесно стављају себи и присталице тзв. „слободне уметности ради уметности", — најтенденциознији људи, без обзира на то што заузимају негативан и непријатељски став према социјалним тенденцијама“.!)

У многим својим чланцима Горки даје писцима много драгоцених упутстава о питањима књижевног мајсторства, износи своје стваралачко искуство. Ова добра традиција није ухватила корена код совјетских писаца, и наши велики писци, нажалост, не јављају се у штампи са својим критичким чланцима и не излажу своје искуство у раду.

У одлуци ЦК СКП (6) од 1940 г. о књижевној критици и библиографији каже се да „писци не учествују у анализи и оцени књижевних дела и не иступају у штампи с књижевно-критичким чланцима“. То доказује да је код совјетских писаца ослабила одговорност за књижевност и њену судбину.

Сетимо се какву су значајну улогу играли литерарно-критички написи и говори руских писаца у прошлости. Пропагирајући принципе реализма и народности, Пушкин је својим чланцима и говорима учинио корак напред у развитку естетске мисли. За развој критичке ми: сли велики значај имали су у своје време критички чланци и говори Гогоља, Тургењева, Некрасова, Салтикова-Шчедрина, Гончарова, Лава Толстоја. Данашњи писци имају се чему научити од руских класика, њихов пример треба увек да буде пред очима нашим књижевницима. Горки је позивао совјетске писце да свестрано проучавају стварност. Он је ватрено убеђивао писце да треба да учествују у општој борби за ослобођење читавог радног народа. „Посао наших књижевности, — говорио је Горки, — тежак је, сложен посао. Он се не ограничава само на критику старе стварности и изобличавање заразног деловања њених порока. Њихов задатак састоји се у томе да изучавају, оформљују, сликају и, самим тим, учвршћују нову стварност. Треба се учити посматрати како у зачађеном трулежу старог распадања светлуцају, распаљују се варнице будућности. Млади писци имају шта да кажу о новим радостима живота, о разноврсном процвату стваралачких снага у земљи“)

Горки је упозоравао да се треба чувати површног прилажења осветљавању појава социјалне стварности. Наши писци, „ако желе да поштено раде на изградњи новог света, треба добро да схвате суштину и смисао таквог односа према људима, морају друкчије организсвати своје посматрање".3)

1) исто, стр. 69 — 70 2) М. Горкић, Литературно-критическме статви, 1937, стр. 469 3) исто, стр. 394 — 395 |