Наша књижевност

528 Нашз | књижевност

књижевности тако посматра, може доћи до врло поучних закључака. Према томе: требало би давати годишње осврте о развоју књижевности по појединим темама".)

Критика треба не само на време да се осврне на поједина дела која су изишла из штампе, већ — што је још важније — да пратн општи развој књижевности, да у том развоју открива оно што је најдрагоценије и да истиче сно што је погрешно, штетно, што кочи развој наше културе. Горки је једном писао: „Критика не осветљава књижевност као рад појединог колектива, групе; и поред брзог и разнсврсног развоја књижевности код нас нема годишњих осврта о њеним

успесима“. Горки је специјално подвлачио да у штампи треба систе-

матски доносити осврте о књижевности народа СССР.

Горки је поставио нашој критици велике задатке, Он је добро схватао да критика има врло велики друштвени значај и да је њена улога у развитку књижевности врло одговорна.

Горки је постављао критици најозбиљније захтеве. „Да би критичар могао да рачуна с пажњом читаоца, — писао је он, — неопходно је да он буде талентованији од њега, да познаје историју и живот своје земље боље од писца, и уопште — да буде интелектуално јачи од писца“). -

У задатак критичара спада не само анализа идеје дела, начина стварања ликова, композиције, карактерних особина поетског језика итд.; критичар треба да утврди колико је у делу правилно одражена стварност, од колике је важности дело у целини, шта оно пружа читаоцу. :

Критичар, као и писац, треба добро да познаје стварност, коју слика у делу. Горки оштро осуђује слабо познавање предмета који се описује у делу, лакомислен однос према материјалу. Он не прашта писцу чак ни мање грешке, јер зна да из мањих грешака настају велике. У рецензији књиге К. Петрова-Водкина „Пространство Еуклида“ Горки указује писцу и на такве грешке као што је нетачно приписивање књижевне титуле П. Трубецком, а такође и на то, да Сава Морозов није градио железничку пругу за Мурмпнск, као што пише писац, већ за Архангелск. Утолико пре Горки није могао прећи равнодушно преко грубих, тенденциозних изопачивања стварности.

У реферату на 1 Свесгвезном конгресу совјетских писаца М. Горки је рекао о критици: „Критика није довољно стварна, еластична, жива, и најзад критичар не може научити писца да пише просто, јасно, економично, јер сам пише надугачко и нашироко, нејасно, — и што је још горе — или равнодушно или пак сувише ватрено, — ово у случају кад је с писцем везан личним симпатијама, као и интересима гру-

1) М. Горвкин, Литературно-критические статБи, 1937, стр. 405 2) М. Горкић, Материаањи и иследованип, књ. 1 стр. 287

наиолоодаљљиа

онима

рад мајрмири лењира уље