Наша књижевност

а МЕ авва ла а о

х

530 _ = Наша књижевност

Критика треба да игра водећу улогу у совјетској књижевности, да одражава јавно мнење, да помаже васпитање читаоца и да помаже писцима у њиховом раду.

Горки је придавао велики значај утицају уметничке литературе на упознавање живота; он је са задовољством истицао да млада совјетска књижевност тако усрдно и успешно служи упознавању живота као што му „никад још уметност речи није служила“!). И у том погледу Горки је придавао нарочито велики значај скици, ватрено и убедљиво је доказивао да је уметничка скица права уметност. Он де писао о социјалном значају скица совјетских писаца: „Бујица овога рада „писаца скица“ као да спира с коже наше стварности прљавштину и прашину прошлости, разоткривајући његове најсрамније наказности. Он уједно показује како на основи, која је пуна корова вековне непросвећености и глупости, која је затрована пасивним одно“ сом према животу и зоолошким индивидуализмом малограђанства, како на тој основи израста нови човек: комунист, колективист, човех који почиње схватати да он ргди не само за себе, за државу, у којој је он гссподар. већ и да да пример радном народу целог света, пролетаријату“2). Горки оптужује књижевну критику што не примећује и не бележи ~“ богати развитак уметничке скице у совјетској књижевности. Колико ове мисли Горког одговарају нашем времену, савременом књижевном животу! Код нас има доста чланака у часописима и говора у дискусијама, који сведоче о томе да се скица довољно не цени. Изгледа нам да је прави час да се потсетимо на упутства Горког о улози и значају скице у совјетској књижевности.

+

~ На крају, да укажемо на основне задатке совјетске књижевности, и који данас очекују своје решење.

Пре свега, треба признати да су најважнији задаци савремене сов- | јетске критике већ одређени изложеном карактеристиком књижевних | погледа Горког. Његови савети и упутства актуелни су и данас. Зато | апсолутно нису у праву они другови, који често с тугом говоре: ми | немамо правог руководиоца критике, немамо се код кога учити. Пре свега, ми имамо дела Лењина и Стаљина. Наши писци и критичари морају се стално учити код ових корифеја најнапредније теорије. Затим, не греба губити из вида да ми имамо великог критичара прве половине ХХ века, да његова критичка дела живе пуним животом и данас, да ми, совјетски књижевници, имамо срећу да се користимо његовим мудрим саветима по сваком питању књижевног рада. И писци и критичари могу захватати из бесмртних дела поетског и књижевно“

1) М. Горвк И, Литературно критическне слатви, 937, стр 400. 4 М. Го,љки, исто, стр. 401.