Наша књижевност

_ МИТРАЉЕЗАЦ ЖРЕЋЕ ДАЛМАТИНСКЕ БРИГАДЕ ВРАЋА СЕ У СВОЈЕ СЕЛО _

Гледам грлицу над ријеком

и бијеле облаке у води.

Осјећам,

трепери лишће тополе на рескршћу | и силазе овце низ обронке гора.

Јесен је већ прошла преко њива,

кукурузе су брижно окомушале руке тежака и берачи ушли у винограде

по драчинама.

А ја, понајбољи митраљезац Треће далмгтинске бриггде,

враћам се, ево, четврте јесени

у село под брдом.

И, чудно... : – Слушам како вода шуми т у тишини,

мирно.

Очима хватам шприну ливада, (већ се назиру чађаве зидине у присоју п згурене бајте међу грмљем),

на свакој стопи сусрећем сасвим мале и обичне ствари

и ко негдашњи немирни дјечак ослушку јем

лепет голубињих крила, — у сунцу.