Наша књижевност

А Ба

!

И корачам опег између јаблана

у нашој долини,

с радошћу се сјећам необичних дана, обузет топлином нових остварења зјенице растварам и дланове пружам простору,

ведрини.

Ливадсма ступам још непокошеним гдје доживјех прве несташлуке дјечје и гдје су ми била јутра пуна сунца, перивоји бујни невиђена града, _

што га онда смјело зидасмо у снима,

а сада на јави. -

Па кад се приближим мосту испод села, поздравит ће мене мириси сјеника

и пластова свјежих с подворнице шкрте, поздравит ће мене из воћњака старог крошње свих стабала којима се верах, (недозрели дјечак).

Комшија ће који с њиве узоране пустивши волове, с руком над очима, погледати '32 мном.

Тад ћу можда прићи кући гдје се родих "и знам сасвим јасно

згариште ћу наћи -

и чађаве греде у дворишту тијесном.

Отац мој пун труда што баштину туђу натапаше знојем

и бојишта крвљу,

дочекат ме неће на кућноме прагу

к'о ни мајка моја с бошчом удовичком.

Не доживе она прољеће слободе

ни повратак сина;

њене кости труну негдје у борику код Плавшиних кућа > оскврнуте чизмом и поганом руком.

г