Наша књижевност

Ливада у свијетлу,

растућ у слободи Е 5 | ; | к'о и сваки борац из колоне дуге : у поворци раде.

уГ

А планут ће опет кријссови на празник, обухвгтит радост живота и дјела, згаришта ће опет зацрвењет цријепом

и соцвасти селг.

И јупаци мчоги кад прођу на штаки ил с рукавом празним

што виси на вјетру,

обасјани јесу смислом остварења

и светошћу жртве.

3г спаљену кућу,

ове исте руке што су ријеч изрекле тврду,

с сбарача,

зидати ће нову.

ул | | |

Слобода, хеј брате, слобода

као сунце чиста,

јунаштвима дивним и рукама голим текар изборепа!

моме коњу грива вијори на вјетру,

цеста, бијела цеста, тече кго ријека,

бразда топла, свјежа, трудом узорана,

пшеница на њиви зрела, талгсава

и шљивик у цвату.

Па да прођем руком жуљавом по житу

и да слушам будан,

кукурузи шуме на лахору раном, па

и да грожђе зобљем з : пне дозрело и жуто, | 55

и јагоде берем и уморан легнем у сјену тополе, да орем

да сијем.