Наша књижевност

546 - Наша књижевност

тивних, а у великом броју и негативних особина, држала је У својој власти репертоар српског позоришта. Било је и стваралачких покушаја који су се отимали од ове власти, али нису успели да предаду историји трајнија уметничка дела. МИ комедиографска дела Бранислава Нушића, и покушаји који би се могли унеколико издвојити у стварању драмске књижевности, износили су на позорницу ликове и карактере из живота друштва, али нису успевали да својом тематиком и њеном обрадом уђу у битне проблеме свога доба, нарочито нису успевали да прикажу распад буржоаског друштва, оне противречности које су се у оштрим драматичним суксбима одигравале у њему, при. премајући терен фашизму и издајама народа с једне, а с друге стране осветљујући путеве и перспективе борбе и победе народа.

Атмосфера историске епохе пред последњим ратом била је тамно згуснута, Револуционарне снаге испуњене борбеном енергијом деловале су против свега што је кужило ту атмосферу. Поезија и проза донеле су један део те борбе. Али позорница остала је још увек неми сведок револуционарних догађаја своје историске епохе. Писци у српској драмској књижевности, који су на томе плану деловали пред рат били су већ немоћни да прикажу револуционарни процес који је претходио дубоким историским променама. После ослобођења земље, када су се промене и у структури државе, и у структури друштва, и у човеку, развиле са огромном борбеном и стваралачком снагом и динамиком, они још нису успели да драмским језиком прикажу измене у друштву и у човеку.

Почело се говорити и о дистанци, о потреби да се писац одмакне од свежих, непосредно доживљених догађаја, да пусти да се утисци сталоже, да са удаљене перспективе мирно и филозофски осмотри као стратег после битке добитке и губитке народа и човечанства, као и да сагледа промене у њиховој зрелој форми и целини. О дистанци почели су да говоре нарочито - они писци који би хтели њоме да справдају своју пасивност, па и своју недораслост савременим проблемима. Но продукција драмских дела не опада у квантитету. Напротив расте. У овом чланку реч је о оним драмским писцима који озбијвно прилазе стварању и знају његов значај у културном животу народа. Примедбг које се овде упућују таквим писцима начелног су карактера и имају за циљ да помогну писцима у њиховом развитку.

На делима која долазе у позориште или се јављају на конкурси ма у Србији, видан је утицај комедиографа Нушића. За њим је следио низ писаца, који је или, користећи слабост критеријума предратних управа, подређеност критеријума захтевима касе и режимских власти, успевао да нека своја дела изнесе на позорницу, или је остајао у архивама позоришта. Утицај комедиографског, а поглавито вод“ виљског Нушићевог рада осетио се и на темама, и на сликању личности — у њиховој карактеризацији и жаргону, и на схватању драм-