Наша књижевност

лективне и личне одговорности према задатку, свест о тежини и величини задатка. Код оних који су се латили да то опишу осећа се да је потпуно стран од њих рад и техника организације, па и њен политички смисао, идеолошки карактер њене конспирације. Рад ове дубоко патриотске и револуционарне организације која је под руководством Комунистичке партије повела борбу на живот и на смрт против

·_ окупатора и издајника, не може се описивати као младалачка, завере.

ничка организација романтичарске садржине и романтичарске форме. И не може се због сценског ефекта преиначавати њена илегална организациона структура каквим случајним и индивидуалним гестом који води у театралност, а извитоперава стварност. Нити је реакција окупатора била увек стихијска. Било је плана, система и методике, хладне промишљености и рачунице код окупатора и у великим масовним клањима и истребљењима народа.

Исто тако и они који су покушали да донесу партизанску борбу на сцену нису дубље упознати ни са организацијом партизанске борбе, ни са учешћем народа у њој. Нигде се не осећа заиста уметнички изражена она огромна снага народа, устала против зверске, варварске најезде чији су врхови допирали већ до Москве. Нигде се не види шта је покренуло ту снагу, како се она готово голоруко супротставила чгличним армијама које су парадирале кроз Европу, помагане од издајника, удружених у одбрану напљачканог и награбљеног. Како је та снага израсла и како је расла с версм у коначну победу, како је сломила непријатељске офанзиве у борбама епски потресним и драматичним. А то би се могло видети и кроз ликове партизана, стварне, животне, људске, са типским и индивидуалним обележјима, у херојској величини и у људским слабостима. Не треба правити ликове партизана од схема и картона украшених паролама. Треба их дати рељефне, потпуне, истините. Они који нису имали непосредног и активног учешћа у партизанским борбама, нека читају дневнике Дедијера, Миндеровића, Назора, Чолаковића, Дудића. Нека читају борце партизане који чувају у сећању анегдоте, живописне и типичне како за дух народа, тако и за лик нашег сељака, радника и напредног интелектуалца у борби против окупатора.

Но, они који нису учествовали у партизанским борбама морали су бити очевидци и сведоци зверских масовних покоља, вешања и клања, истребљење Јевреја, дивљачких крвавих гозби недићеваца, љотићеваца, четника Драже Михаиловића, усташа итд. Кињено и мучено село кроз које су пролазиле ове варварске хорде даје разноврстан материјал за драмску обраду, са променама ситуација, са изванредно снажним драмским обртима, драмским акцентима живота из кога жилаво и упорно израста народни отпор пркосећи трагедијама и катастрофама. Драмски писци могли су наћи много животног материјала и докумената за свој стваралачки рад на драми о данима окупације у про“ цесима Драже Михаиловића и других издајника.

а љиљана ааиака пива