Наша књижевност

У -]2 > Х

О неким питењима наше драмске књижевности 549

крадљивим и грабљивим рукама није био ближе познат онима који су се бавили писањем драме. Они су тај живот посматрали из малограђанске перспективе, не улазећи у суштину моћи и силе капиталистичке класе, у њене друштвене форме, у специфичност тих форми с обзиром на средину и њен ступањ развитка. Ако је изнет живот какве капиталистичке куће, он је готово увек деловао као изоловани случај, готово увек не као живот стварности, већ кло виђења пишчеве замисли.

Те писце је вукло себи тривијално, па и вулггрно, не допушта. јући им да стварност виде у целини, дз одвоје битно од негбитнога, да уоче оно што је опште карактеристично, да познају шта је суштина друштвених односа, да упогнају стварност гих односа, дз уоче карак-· теристичне црте друштеног типа, оне које се поновљају у мноштву, да критички посматрају деловање тог типа у стварносли, како се он односи пргма народу, друштву, животу, како ре-гира на проблеме свога времена. Не кроз вулгарну и тривијалну фантазију која досегне само до копија и шаблона, већ кроз живу стварност дубоко дсживљену и простудирану. Велики број сних који се баве драмском литерзтуром нису сликари друштва, већ фотсграфи, и то фотографи мало укусних, често проблем«гтичних и бгналних снимања.

Данас је наша публицистика ослобођена од шљама криминалних и сензационлних хроника. Такозвани друштвени скандали не погтоје, јер је онај друштвени слој који је скупљео у себичне и бездушне руке богатство, благо народа, свргнут с власти и одузете су му привилегије. Но наслеђени су шаблони, они јефтини и мало значајни снимци код многих који се баве описивањем прошлости, јер сами себе нису ослободили од утицаја и комплекса прошлости. када се на пример описује окупација и када тргоа приказаги тип издајника, доноси се онај површно и неживотно оцрт.ни тип из нскадење драмске производње. А међутим тај тип је био тако рељефан, тако сликсвит у својој издаји. !реоало га је видели у ревнли и понизноли пред немачким окупацисним власлима, у оризи око опреме и организације Недићеђих и уротипевих чета, заим у страху од нерод-, од парлиЗанских одреда, видети га када финансира педипа, аолипа, дражу Михаиловипа отворено или мучки, видсли га у резним Варијаплама, разноликим видовима пеихолошлим и људским, у осу, лиловању, острвљености, пљачкашкој праш:њи -охупацимних казнених експедиди“ ја, у срашљивом ослушкиваву порасла нороднога олпора и успела Црвене армије,

Пеки писци имају намеру да изнесу на сцену херојску борбу на-

_Родног покрета у ресграду против окупатсра. го не усисва им вилако

да дају дела, скцију и резултате организ.ције која је вршила саоота-

жу, педила фаорихе, радновице, камионе, изоављала другове из затво-

ра, болнице, организовала санилетску и материјалну помоћ парлизанима итд. пити им успева да донесу припрему дела, онај осепај ко:

са а