Наша књижевност

још једва идем, тако ми се то дало на зло... Јао, боли...! Болело је — и болу није било краја. о

Тако се Ондро вратио из света. Његових петнаест година биле су препуне необичног искуства. Не оно што је видео и прошго, далека села и градови, нови крајеви и друкчији људи, није то у њему остало. Преситио се ужасних пгтњи, бола и неправде, преситио се горчине и она му је засела у очима и преливала се у речима. Нестало је, никад више неће бити оног Ондра какав је био јесенас. Крвариле су му многе ране, које се леско не зацељују.

Павле је саветовао оцу:

— Пођите с Ондром лекару, нека дечка прегледа и напише уверење. А онда Кањитру тужите суду. Друго се ништа нг може.

Хушчави се свидео савет. Кад би му Кањитра пао шака, заиста би зло прошао. Али је Кањитра остао ко зна где, с Ондром се није вратио. Па ипак је ишао да се увери. Отишао је чак у треће село и у Кањитриној кући дочекала га је његова жена.

— Је ли домаћин код куће»

— Богме није... неће се вратити тако скоро!

А да Кањитру тужи суду» И пријавио би, нека га казне, ако још има какве правде на свету. Али... колико опет треба платити за ле карско уверење! Десетак круна! Најмање...

Па ипак се решио. Лекгр је прегледао Ондра и нашао тешку по. вреду бедреног зглоба, што прети хромошћу, написао је увгрење, = после је све ишло глатко. Саствили су записник и спремили тужбу. Само оптуженог и сведока још ниоткуд није било. Треба чекати.

Чекање је било као омча на вешалима коју џелат још није намакнуо. Пригушено расположење притискивало је целу кућу, нако су се напољу, у присоју, по јужним падинама и уз жубораве потоке смешили први златни цветови и трава се поносила зеленом надом, иако је земља, у којој су узсрали прву бразду, сбећавала нсви живст. Живот је текао, јурио са падина, седао уз потоке, довикивао весело људима у пољу, био је као џиновска застава што се лепрша на видику с краја на крај и био је баш тако сасвим нов као и прошле године. Као дечак — радосно је звиждао топлим ваздухом. Али Хушчавини не виде ништа од тога. Око врата је омча чекања; шта ће бити» Ко ће уклонити неправду М што чекање више расте, тим омча већма дави. Слаба нада подрхтава и семо се лелуја као беличасти варљиви пламичци изнад мочвари.

(Сљ словачког Ј. Х) У П,. ЈИЛЕМЊИЦКИ