Наша књижевност

ПИ ИМАМ

%

и

РА ЗЕН

«+ Ре ме а

Ра Уа ПЕР

562 Наша књижевност

комаду на такав начин да гледаоци из радње схватају зашто она поступају тако.

Особености пишчевог стила у претстави се изражавају у ономе на што се претежно и на што се узгред оријснтише личност у комаду, у ономе како су постављени акценти у радњама свих лица. Ми пратимо оно према чему је напрегнута перспектива будућности датога лица и оно што је предмет његовог непосредног преживљавања. Или је то потекло из већ преживљенога, или је у ономе што га сад окружава. И ево пред вама су људи који живе обасјани светлошћу прошлог живота, без праве активности, без ватреног интереса за оно што јесте. Или људи који активно раде на својој садашњици, Или људи који су себе осудили; они гледају у даљину и живе од слабог светлуцања ружичасте зоре онога што ће доћи. По ономе како је-све то показано у радњи и атмосфери која окружава лица на позорници ми разликујемо особености пишчевог стила. И глумац, пошто је дате животне околности проверио на самом себи, поступа на један или други начин, према времену, погледу на свет и атмосфери која га окружава.

Када говоримо о стилу у ликовној уметности релативно је лако набројати њене особине, које се заснивају на целокупности схватања света датог сликара.

Дубина, сета, утопљена у сенку поља првог плана и само неколико светлих пруга у даљини међу тим просторима који као да су обавијени неком потпуном ведрином. Или трепераве светле пеге пејзажа које око обухвата заједно с целим пространством, — то је типични барокни пејзаж, пејзаж Јакоба Руздаела.

Чиме је постигнут тај стилг Свакако стремљењем у дубину пејзажа помоћу осветљења, помоћу распореда боја. Он је постигнут оригиналношћу графичке перспективе, савладавањем сенке у првом плану, нарочитим пресецима и уоквиравањима. Суштина барока је тражење нарочите снаге која вуче у дубину.

Тако се постиже и стил једног песника. Ако га треба остварити у претстави преносећи га кроз преживљавања и глумачке радње, нужно је дубоко осетити суштину погзије.

Позоришни радници тешко доносе на сцену сваког писца. Потребно је дубоко загледати у његов поглед на свет, у његово схватање људи и живота и, полазећи отуда, редитељски означити карактер радње, ликове радње у претстгви.

Тако и бива када редитељ успе да ухвати и оствари пишчев стил.

ж

Узмимо четири режије Шекспирових дела и разгледајмо их с тачке гледишта јединства стила, потчињености свих изражајних средстава једном задатку, једној замисли,