Наша књижевност

О сценском стилу 563

Почнимо комедијом „Како вам драго“.

Претстава се давала у малом позоришту „М. Н. Јермолова“, где су играли млади глумци, васпитани под непосредним надзором режије.

Шта смо видели на претстави „Како вам драго 2

Пред нама је живот необичних људи, који не желе да стану у средини где влада зло, грубост и неправда. Они неће да продуже живот у одвратним условима мржње и узајамног угњетавања и решили су да оду у Арденску Шуму, где човек може постати бољи, чистији, племенитији него што су они међу којима влада таштина частољубивих и користољубивих људи. Отишавши у Арденску Шуму, ти се“ племенити људи везују најлепшим односима, најслободнијим и најмудријим какве човек може да нађе у својој души, — правом, дубоком и усто радосном, светлом и снажном љубављу.

Теква је Шекспирова мисао у његовој драмској новели. Њено остварење на сцени захтева од позоришта ствгралачку дубину и богату фантазију.

Да би поставила ту комедију, режија треба да пробуди у глумцима нежност, оштроумност, грацију мисли, лакоћу у владању осећањима, деликатност и искреност, невиност у рискантним еротичким ситуацијама или грубим репликама. |

Те чисте и смеле девојке, племенити и ватрени младићи, наивни пастири и пастирке, храбри људи који пратг војводу у изгнанство, сви они дишу вером у живот, уверењем у то да добро побеђује сваку подмуклост и нискост.

Видели смо уздржаност страсти, па ипак смо веровали да те страсти захватају своје носиоце и понекад потпуно завладавају њима. Али су они дивна хармонична бића а не људи са животињским инстинктима. Те страсти не кваре и не уништавају природу и живот и онда кад се испоље.

Режија те претставе је ухватила дубину песникових мисли, његово осећање света било је сценски моделисано.

Како је то дошло до нас, гледалаца»

Разуме се, преко јединства стила у претстави, на тај начин што су у њој сва изражајна средства била потчињена јединственој замисли, јединственом задатку.

Формално је било и недостатака, али они нису могли да згклоне оно што је главно и драж Шекспировог сценског стила владала је у гледалишту током целе претставе.

Млади глумци, наравно, кретали су се несавршено, њихови гласови, па чак и дикција нису одговарали у потпуности замисли режије. Али они су били искрени, истинити, имали су лепу стваралачку фантазију младости, веру у оно што су радили и радост од процеса игре. То је одговарало задацима које је режија поставила извођачима.

У декоративном оформљењу ликар Н. А. Шифрин успео је дау потпуности одговори замислима режије. Ми смо на сцени видели не

ЗА»