Наша књижевност

а

Наша књижевндст

| КЕ 576 Е

лучно лице младића, који ноћас креће на нешто опасно и велико. > Корачала је, заборављајући на кућу, на децу, на свакидашње ситне и ~ крупне муке окупационих дана. -

Огромна зграда логора светлела је на брду, опкорачена стражарницама. А предграђе је ћутало, увучено у замрачене кућерке, и Је:

лени се чинило да су замрачени мали прозори — склопљене људске очи које чувају своју тајну. (1942) НАДЕЖЛА ИЛИЋ-ТУТУНОВИЋ |

р - Божа Продановић; Тунел бр. 2