Наша књижевност

„а МА МИ уз Евр Ро ИЕ зен рањена о 2

ЗА На РА те

ХРОНИКА

ПРВИ КОНГРЕС КЊИЖЕВНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Први конгрес књижевника Југославије, остварен тек у новој Југославији, у новим друштвеним условима народне државе, несумњиво је један од најзначајнијих културних догађаја у животу наших народа.

Удружење књижевника Србије одредило је за своје заступнике на конгресу четрдесет писаца, а толико исто је изабрано и у Загребу. Словенија је одредила двадесет и пет, Босна и Херцеговина девет, Војводина шест, Македонија шест и Црна Гора три делегата. Међу њима су били делегирани и заступници мађарских, словачких и румунских писаца који живе и раде у нашој држави»),

Конгрес књижевника Југославије започео је рад 17 новембра у великој дворани Коларчева универзитета у Београду.

Конгрес је отворио и делегате и госте поздравио у име иницијативнога одбора за сазивање конгреса Јован Поповић, потпретседник Удружења књижевника Србије. Пошто је позвао учеснике конгреса да једним минутом ћутања одаду почаст књижевницима који су пали у ослободилачкој борби, Поповић је поздравио књижевнике и лретставнике наших народних власти, масовних организација и Армије, као и изасланике амбасала и стране писце — госте из Француске, Пољске, Чехословачке, Албаније, Бугарске, Румуније џи Мађарске»),

„Данас се овде нису окупили књижевници Југославије на некој апстрактној платформи, — рекао је Поповић на крају свога поздравнога говора, — него су

% За конгрес су били изабрани ови делегати: из Србије ИМ. Анпрић, Т. Балк, Ј. Билбија, О. Бихаљи-Мерин, М. Богдановић, М. Врањешевић, М Вукасовић, А. Вучо, Ђ. Гавела, В. Глигорић О. Давичо. Рашко Лимитријевић, М. Делинац, М. Ђоковић, Р. Зоговић, В. Живојиновић, М. Жицина. Ж. Конфино. Б. Ковачевић, Д. Костић Д. Матић. Д. Максимовић. Д. Милачић. Ч. Миндеровић, Т. Младеновић, Д. Николајевић, М. Панвић-Суреп, Р. Плаовић, М.М. Пешић, В. Петровић, Ј. Поповић, Милан Предић, Ј. Пполановић, Миливоје Ристић, А, Савић-Ребац, И, Секулић, В. Станимировић, Г. Тартаља, Б. Ћопић, Е. Финци и Ј. Хрваћанин; из Хрватске: П. Бакула, Ј. Барковић, Б. Беговић, М. Вепетини, А. Боглић, М. Брајеп, И. Ћаће, И. Дончевић, М. Франичевић, И. Фрол, М. Ханжековић, Ј. Хорват, Д. Иванишевић, И. Јаковљевић, Љ. Јонке, В. Калеб, Ј. Каштелан, С. Колар, М. Крлежа, Ј. Лобола-Зрински, Ј. Кох, И. Ластовски, П. Љубић. В. Мађаревић, М. Матић-Хале, М. Матковић, Р. Маринковић, Л. Перковић, В, Поповић, Ј. Секулић, Н. Симић, Б. Сучевић, П. Шегедин, Е. Шинко, 3. Штамбук, С. Шимић, Г. Витез и Ш. Вучетић; из Словеније М. Клопчић, Ф, Коблар, Б. Крефт, М. Кошир, Ј, Козак, М. Крањец, Т. Селишкар, Т. Водник, Ф. Водник, И. Потрч, Д. Легиша, П, Голија, ИМ. Груден, Ј. Удовчић, Е. Мусер, М. Мохорић, Д. Груден, Р. Ловец, Ф. Космач, Ј. Пахор, Ј. Прибичић, М. Шега, Ф. Кумбатовић, В. Бартол и М. Бор; из Босне и Херцеговине М. Делибашић, М. Фелдман, Р. Ханџић, Х. Хумео, С. Куленовић, М. Марковић, В. Обреновић-Делибашић, И. Самоковлија и 3. Шу. бић; из Војводине; В. Гал, К, Георгијевић, 3. Клацик, М. Лесковац, Б. Чиплић и В. Попа; из Македоније: Ј. Бошковски, Б. Конески, В. Малески-Тале, В. о А. Шопов и Р. Кале; из Црне Горе: М,. Бањевић, Ј. Ђоновић, М. алић).

+") Делегати из Совјетског Савеза — В. Катајев, А, Прокофјев и В, Вишњевски — због лоших атмосферских прилика стигли су тек 20 новембра.