Наша књижевност

ено

НАША БЕЊИЖЕВНОСТ

_св.1,тод.тК _ __БЕ0ОЕРАЛ__ ___тануа"19ат.

о НЕКИМ МЕТОДИМА "ВАСПИТАЊА. Пе

У Паризу у луксузној касарни (бившег "хотела умаеветак>,

"која је'ва време окупације била немачка командантура, а сада је „те 5 со Но ш5 е“, одржана“ је! од 19 новембра“ до 10 децембре прошле године конференција; која је прва те врсте у историји и даје доста повода за размишљање. Први пут су се састали ду"ховни претставници толиких народа, односно духовни изасланици тбликих влада (преко тридесет), да већају о задацима!и програму Организације. 'Уједињених нација за васпитање, науку и културу, то јест да пусте у погон једну машинерију која је већ“ створена, да је разгранају и усмере. Товорило се'о великим циљевима, давале су се узвишене“и помало апстрактно високопарне декларације, пуне племенитих намера као пробни балони 'плина. Већало се доста упорно, водиле су се опширне. дискусије око! појединих формулација практичних задатака. Пошто се приметило да тпојединетземље пружају отпор ичијем мешању са стране у Уну Ре системе васпитања и културе, ПОАШЕ се пренело на „масе“, третиране с неког „општечевечанског“ гледишта. Делегати су били такорећи. културни амбасадори влада појединих" држава- чланица. (Организације Уједињених нација. Они су говорили и као интелектуалци, и као изасланици тих влада. Поред пуноправних делегата, с правом гласа били су и непуноправни, без права гласа. Једнима то право није било дато, а једни су се тог права свесно одрекли тиме што њихова влада још није ратификовала устав УНЕСКО-а; Делегација Југославије била је у том положају да. "није имала право гласа, али се послужила правом речи, и изнела

_ је своје начелне примедбе = скоро једине начелне примедбе које |

"су на фину пгучину проблема бациле“ бштрију светлост, те су се | "ва часак назирале и конкретније ствари иза паучинасте хармо“вије. Треба истаћи да је“ "југословенска делегација уживала. па“ (њу, и да је својим начелним примедбама изазвала многа увера- |

с. Бил · „ОВЕТОЗАР МАРКОВИЋ“) МУ у џ