Наша књижевност

_ Бања о добрим намерама УНЕСКО-а — али дух конференције остао је углавном исти.

Наша влада ће донети одлуку по питању приступања УНЕСКО-у тек на основу проверавања конкретних закључака конференције и на основу практичног рада организације. Зато немам и не узимам себи право да дајем оцену о читавој организацији, него ћу само, као један од посматрача, дотаћи извесна питања и изнети своје утиске.

Жеља да се између свих Уједињених нација развија пријатељска културна сарадња, уз признање свакој нацији права на независност и интегритет у свом културном животу, лепа је, и било би погрешно унапред одбацивати ту жељу. Но погрешно би било не проверити је, не потражити иза декларација стварне тежње, иза форме садржај. Ако та организација, уза. сва огра-' ђивања да она неће ништа наметати својим чланицама, ипак тежи да буде неки директивни центар, — каква је њена идеологија» А та идеологија не само што може пред светом да прикрива врло. одређене тежње, него и неким добронамерним, идеолошки поде шеним мозговима могу да остану непознате одређене тежње које су се идеалистички прерушиле. Конференција је, додуше, одбацила предлог о стварању неке општеважеће филозофије УНЕСКО-а, као што се више није говорило ни о „светској држави> коју су неки претходни предлози наговештавали. Али се врло много говорило о неком апстрактном универзализму, који треба практично применити на врло различите земље. Какав је садржај тог универзализмаг М још многа питања се постављају.

Ова конференција, без обзира на то да ли се заиста ради 0 племенитим намерама или се испод идеалистички формулисаних декларација крије нешто конкретно, ближе политици и бизнису, без обзира на то хоће ли имати позитивне плодове или не озбиљна је ствар. И имаоци пуноправних мозгова, који су на њој већали и гласали, махом нису безначајни: неки од њих дали у известан допринос науци и уметности. Неки имаоци „независних“ мозгова, додуше, можда и не знајући то тачно, и сами су нечија имовина. Било јетуи мозгова који су од својих влада званично били проглашени мозговима, и уз дипломатску потврду примље- ни као такви. Али углавном били су то истакнути мозгови, који су иступали и у име свог ауторитета. Било је ту физичара стручњака за атомску бомбу, и црних и жутих попова који проповедају неку натполитичну и надвремену религију измирења и спа