Наша књижевност

38 Наша књижевност

драмским историјама, са реториком у говору личности када пише приповетку, Глишић је реалист у чијим саставима говори се и дела животом стварности. Но у погледу изношења сеоског живота у његовим књижевним радовима сложио бих се у извесној мери са опаскама критичара „Отапбине", да је у његовиће приповегкама (чак и оним првим) врло мало сеоског животаз уда је у њима неколико слика из живота који је у среској канцеларији, код ошштинске суднице, у сеоској механи". Овај критичар је напоменуо Глишићу „да има виднијих и важнијих страна живота но што су изнесене у овим првим приповеткама. А и ову напомену изнесох зато што сам уверен да ће нам писац моћи дати оно што од њега очекујемо, и што се све своди на дубљи поглед у друштвени живот и на изношење не спољашних, на брзу руку примећених слика, него на цртање тога живота у његовим унутрашњим основама, по којима они јесте такав какав је.“

Глишићеве приповетке су пре свега анегдоте, пртице из живота. Оне су у великом делу забелешке из усменог приповедања, у чему су његови савременици били мајстори. Глишић уме да ус мено приповедање забележи и писмено, без великих књижевних дотеривања и разрађивања. Због тога се личности маркирају У овлашним и брзо пролазним цртама, због тога се у његовим приповеткама не јављају типови. Међу Глишићевим сељацима вема ликова (који се диференцирају јаким индивидуалним карак-теристихама. Међу њима нема личности. Глишићев сељак је а. вониман, али не поседује ону снагу која ће се изразити у сељачким устанцима и бунама, у великим демонстративним зборовима против пљачке и угњетавања. Мако је у приватном животу имао велике љубави према природи, није успео да је пренесе у књижевни рад. Његови описи природе су штури, немају чари поезије, ни боја сликарства. Глишићев дух тежи ка упрошћавању. Он је ту тежњу најрељефније показао у својој „Зоологији", у којој је сва бића у природи поделио на бубе и гмизавце. Ову тежњу за упрошћавањем, која је везана за здраву, бистру памет сировог човека, преносио је у књижевне радове, а исто тако и на превођење. Она се показује, поред друштвено-политичке оријентације, и у оној Глишићевој формули о сељаку „поштен домаћин“. Из свих ових Глишићевих особина израсла је у својим битним цртама књижевна личност Јанка Веселиновића.