Наша књижевност

(И ИО ои 52 ОДО У

На вас се сећам, страже жутег ока, овога јутра кб сумња тамног,

„за вас нем остаде мржња дубока,

уз ожиљке жица из ропства недавног.

Прво чиме нас је здравило јутро, иза ноћи снова о мајци и слободи, било је ваше смејање жуто

ни ваши презрикви погледи-убоди.

Очи су нам биле бескрвне слике, хлеба су сањала наша јутра гладна, мржња је стезала ашове кб машинке, 2 ви сте стајали кб чета парадна.

'Шекала су вас стабла кукуруза заједно да жалите сунце кад се гаси. 'Шта вам је требала роса наших суза ги уместо ветра крвави уздаси2

"Што нисте поникли пегде у пшеници 'у пламен рађања да се упијете,

:0, ви наше жуте песме у тамници, "и ви сте хтели да нас убијете.