Наша књижевност

ДРУГАРИЦИ НА СЕЛУ

Изаткај прстима белим,

изаткај на књизи причу

о новом дану у селу.

На листовима свелим,

кб на разбоју кад пребираш жице, изаткај, другарице:

у мрклу ноћ над књигом —

кб напев преље кад касно остане сама како су тихе те речи што се уче, и прође ноћ, а пе осети се тама, и јутро сване беље нег јуче...

Уткај све то у платно

деци када се роде

и старом оцу, у госте кад пођеш;

уткај у барјак слободе

нек и то прича када вијори,

нек буду људи борови у гори

и светла селом да буде више...

И када неко почне да збори

или у књигу да напише —

иако очи чудно ће да жари —

неће се бајком звати прича

како напредно посб иде

и дедови како стари

у деведесетој боље виде... СЛАВКО ВУКОСАВЉЕВИЋ