Наша књижевност

У родном крају

41

Ех, снови што су прошли кроз пламен и барута лим... (0, вали светла што сте надошли

"пољима и срцима свим!.:.

Нови су путеви брда опасали,

и више звезда кад дође тама, електрични стубови — момци стасали са реком светла у венама.

Долазих каткад — шетах пред родним прагом. А сад ћу, јаблани, опет с вама,

узбрдо путем, трактора трагом —

утрине ору на Пониквама.

Причаћу људима шта има у свету, певати с њима на сав глас, ој, колико има плодова у цвету,

колико сунца за све нас!...

СЛАВКО ВУКОСАВЉЕВИЋ