Наша књижевност

У РОДНОМ КРАЈУ)

У шуму сам стазом зашас —

> ___ сад гране додирнем главом. Све дане што су прошли опет сам нашао, здружене са сном и јавом.

Доноси облак што небом блуди дечије игре на сунчаном дану

и сусрет један — питање и рану: "што сунце није радост свију људи.

Хтео сам сунце и хлеб да делим с дететом што је ћутећи лутало; · хлеб смо делили путем целим но сунца, радости, беше мало...

Још нисам знао шта има у свету,

и да се срце у мраку стегло. _Снови се брзо морише у лету —

у срце опет, кб ласта на легло.

·.. Кб мрави из трошне земље сећања одасвуд врве, загледан у небо згтим видим велике дане Четрдесетпрве...

5) У излању „Младог борца“ ускоро излази из штампе збирка песама наших најмлађих песника, окупљених око омладинске књижевне групе „Иво-Лола Рибар“. Песме које објављујемо у овом броју нашег часописа одабране су из рукописа те збирке.