Наша књижевност

Хроника | - 69

- „Предлог је примљен“.

__„-- Јесам ли добро чуо» упита професор Обнивил. — Шта» Ви, један

индустриски народ, ви сте се упуштали у све те ратовег

„— Разуме се, одговори тумач: то су индустриски ратови. Народи који немају ни трговине ни индустрије нису приморани да ратују, али послован народ је упућен на политику освајања. Број наших ратова неизбежно се повећава с нашом произвођачком делатношћу. Чим која грана наше индустрије нема прође за своје производе, потребно је да јој рат отвори нове пијаце. И тако смо ове године имали један рат за угаљ, један рат за бакар, један рат за памук. У Трећем Зеланду побили смо две трелине становника да бисмо приморали остале да купују од нас кишобране и угпртаче“. Е

Нарочито догађаје који су потпуно блиски садашњици, а које Франс сам проживео, износи писац са свом оштринсм свога сгрказма. делу у којем говори о новом времену, Франс ставља у средиште „аферу с 50.000 Сала сена“. Неки Пирот, официр пингвинске војске, окривљен је и осуђен за утају извесних бала сена. У току истраге утврђује се да те бале сена нису никада постојале, те да према томе нису могле бити украдеке. Али је Пирот врло несимпатичан министру рата, а сем тога већ је и осуђен. Кад би дошло до ревизије процеса, компромитовале би се судске и војне власти. Али пошто се из овог случаја изродила принципиелна афера, и цео“ карод се почео делити у два табора, за и против Пирота, било је нужно да се исфабрикују докази за Пиротову кривицу. По мишљењу министра нејважнији доказ је признање. Пирот мора да призна: „Реците му да је то у његовом интересу. (Обећајте му да ће, ако призна, добити поштеду, смањење казне, помиловање, обећајте му да ће се, ако призна, увидети његова невиност, добиће одликовање. Позовите се на његова племенита осећања. Нека призна из родољубља, ради зсставе, по наредби, из поштовања према старешинама, на нарочиту заповест мини“ стра војске, војнички...“

А (о

Али ако се читсоцу укаже да је тај артиљериски капетан Пирот уствари француски капетан Драјфус, који је "1894 лишен чина и осућен на прогонство у кажњенички логор Кајен, ка основу фалсификата пуксврика Анриа о издаји војне тајне, и да су све околности овога скандала историске, да се ту даје стварност Француске у тренутку смене столећа, кад је ова ствар била почела да креће масе, — онда тек он може да схвати сву оштрину и мудрост ове критике друштва. Личност КолемСбана прагставља франшуског књижевника. Емила Золу, писца чувеног дела „У деср5е“ („Оптужујем“), кеји у име прева човека тражи резизију процеса. Било Кокил је сам Анатол Франс, који је као писац и говорник узео учешћа М тој борби да шовинистичкој, клерикалној и реакционарној Француској супротстави идеју човечности и демократије. Четири романа Анатола Франса сачињавају једап циклус посвећен тој епохи. — Четврти „Господин Бержерак у Паризу“ приказује аферу Драјфуса. “

Франс износи дволичан морал владајуће класе свога времена, и то нарочито правду ксо оруђе крупних финансијера. Он разоткрива машине-