Наша књижевност

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

МИРОСЛАВ КРЛЕЖА: У. УУОИИИГ

Крлежина драма „У агонији“ претставља само један а атМенат из њеаовог замашног прозног и драмског циклуса о Глембајевима, у коме је, моћНим стваралачким поступком и на широкој основи, приказано распадање "'антавог једног друштвеног слоја, који У новим условима живота губи еко= номске позиције џи социјално тле под ногема. У анализи узрока и услова тога распадања Крлежа ж азује на две основне детерминације: економско-друштвену и биолошко-породичну. Условљавајући своја лица општом. судбином

слоја коме припадају, он их истовремено види и даје и у њиховој инди_видуалној опредељености, као тинове и карактере одређених стремљења, схватања и начина живота, он ту историску кризу једног друштвеног слоја госматра и.у психолошком виду, онако како се она одражава у њиховом = личном животу, како изазива, поставља или руши њихове преживеле личне _ снове о господству, угледу и срећи. "За разлику од „Господе Глембајевих“, у којима је дата шира друштвена илустрација историског слома хрватских ка-унд-ка племениташа, драма У агонији“ , сва усредсређена на пластичан приказ унутрашњег одраза тог "распада на неколиким личностима, захвата ту друштвену агонију, по ономе _што се од ње види, само у њеним психолошким видовима: у личној, скоро _интимној агонији појединих њених претставника. Но џи у том личном, индивидуалном, особеком, које у многочему, како га Крлежа страсно даје, иде у болесно, патолошко и морбидно, осећа се, у позадини, понешто од _гаједничког целом слоју, као што сеин у штурим наговештајима спољњих догађаја може назрети социјално тле наше стварности из првих година · носле Осамнаесте. Психолошка драма ту је, дакле, у прећутном облику, „иарасла на друштвеној драми, њен смисао, смисао једног опредељеног психолошког реда, претвара се У општији симбол, који својим значењем хоће да се наметне као смисао иу друкчијем, тј. друштвеном реду ствари, који има своју посебну законитост. У тој подударности двају разнородних“ _ процеса, процеса психолошке декомпозиције појединаца и процеса дру_штвено-историског распада једног слоја, која открива склоност ка антро-

полошко-натуралистичкој концепцији друштвених збивања, појединачан пси· холошки случај изједначен је са друштвено законитом појавом.