Наша књижевност

6 |: У > , Наша књижевност

своју реч у будућности, оне драге Француске која зрачи духом, а која се у УНЕСКО-у није много осећала, иако је имала својих делегата.

ж

У материјалу за дискусију и у самој дискусији много се говорило о миру као главном и најпречем циљу, о васпитању народа и човечанства у духу мира и разумевања. Без таквог циља УНЕСКО би заиста био илузоран. УНЕСКО заиста жели мир. Но мир није апстракција, он има врло кондретних услова. А овде се о миру говорило много, али углавном декларативно. И какав мир хоће народи» Шта они хоће од мира» Ради будуће хармоније међу народима, у дискусији се избегавало свако конкретно помињање узрока и изазивача рата, те се и о тек свршеном рату говорило некако уопштено као о „рату“, а било је и покушаја да се појам „човечанства" протегне на нације које су у овом рату навукле колективну одговорност за злочине. Ко изазива ратове, због чега долази до ратова, како се они могу спречити» У то зољино гнездо незгодно_ је дирати мира ради, јер је то политика и пропаганда, а овде се радило о куд Ри и васпитању, о „неизазивању неповерења међу вародима“ , — па и о ревизији уџбеника историје. Под таквом сордином скоро ишчезавају кривци за рат, а и они који још увек хушкају на рат. Нађена је натполитична формула да рат ниче у свестима људи, и на те „људе“ (на оне који немају ни фабрика сружја, ни монопола, ни позиција власти ни трусгова штампе) треба утицати васпитањем да не би изазивали ратове. Васпитањем људи, свим средствима, преко школа, библиотека и музеја, преко научних установа, позоришта и издавачких предузећа, преко изложби модерне уметности и средстава информације маса (штампе, радиа, биоскопа), преко уџбеника и песама, преко анкета и размене (новости, преко стручњака с дипломатском визом и вализом, преко повеља демократије и кодекса слободе, и тако даље, треба „масе“ научити љубави према миру и избити им из главе жељу за ратом, међусобно неповерење и освајачке тежње. Путем васпитања треба уклонити „чворове напетости“, супротност између „национализма и интернационализма , створити неку универзалност. Путем васпитања, руковођеног из труста мозгова, треба научити припаднике свих и појединих нација грађанској свести која превазилази уске оквире једне земље, научити их демократији, слободи, достојанству човека итд. Тако, дакле, све